SVETSKA PRVENSTVA – FILIPINI, 1978
„Plavi tajfun“ u Manili
Monsunske kiše na Filipinima dočekale su oktobarskih dana 1978. godine učesnike 8. Svetskog prvenstva za košarkase.
Tih dana najavljivan je tajfun razorne snage „Dženi“, koji je uneo prilično strepnje svima u glavnom gradu filipinske države – Manili.
„Dženi“ je na sreću zaobišla Manilu ali nije „plavi tajfun“ koji je pod komandom profesora Aleksandra Nikolića „oduvao“ sve pred sobom na putu do zlatne medalje.
Iako će profesor 20 godina kasnije tvrditi kako je ta reprezentacija svoj maksimum dostigla godinu dana ranije, na Evropskom prvenstvu u Liježu (1977) čini se da nikada pre niko nije tako superiorno osvojio Svetski šampionat kao tada Jugoslavija.
Na putu do zlatne medalje naš tim je imao deset prepreka. U jednom trenutku je cak mogao i da kalkuliše i Sovjetskom savezu oduzme mogućnost da dođe do finala, ali profesor Nikolić na tako nešto nije ni pomišljao.
-Mi smo sportisti i nikakve nas računice ne interesuju“ bio je isključiv „profa“.
Na suprotnoj strani pukovnik Aleksandar Gomeljski činio je sve ne bi li uspeo da prekine dominaciju Jugoslovena koji su redovno delili lekcije njegovim izabranicima na evropskom tlu.
Finale je bilo za infarkt. U prepunoj hali (32.000 gledalaca) regularnih 40 minuta završeno je rezultatom 73:73. Sledilo je, dakle, dodatnih pet minuta. Igralo se koš za koš sve do 77:77, kada je iz igre, zbog pet ličnih grešaka morao da izađe gorostasni sovjetski centar Tkačenko.
Za trenutak se učinilo da je svemu kraj pošto je naš tim poveo sa 82:77. Sergej Belov i Lopatov, međutim, u samoj završnici smanjuju na 82:81. Na sreću, vremena više nije bilo i Jugoslavija je drugi put osvojila titulu svetskog prvaka.
Vidno iscrpljen profesor Nikolić je posve svega najavio povlačenje rekavši „da će se neko mlađi lakše nositi sa tim“.
Dražen Dalipagić je u anketi novinara proglašen za najboljeg igrača Mondijala, a sa 202 koša bio je i prvi strelac šampionata. Prestižno priznanje najboljeg igrača po oceni svih trenera reprezentacija učesnica pripalo je Draganu Kićanoviću.
Doček svetskih prvaka na beogradskom aerodromu bio je veličanstven. Navijači su uspeli da se probiju na pistu, a svi putevi i prilazi do aerodroma bili su zakrčeni.
Bilo je to prvi spontani doček jugoslovenskih sportista. Mnogo godina kasnije spontani dočeci šampiona prerasli su u organizovane, a mesto okupljanja bio je plato ispred Skupšine grada Beograda.
