Još jedan član srpskog olimpijskog tima se vratio kući.
Lazar Kovačević je, zajedno sa trenerom Stevanom Pletikosićem, danas sleteo u Beograd. Jedini debitant u srpskoj streljačkoj ekipi na turniru u Šatoruu se nije popeo na postolje, ali je u potpunosti opravdao očekivanja plasmanom u finale malokalibarskom puškom iz trostava, u kome je zauzeo osmo mesto. Prethodno je u kvalifikacijama izjednačio državni rekord – 592 kruga. Olimpijsko finale i rekord na najvećoj smotri sportista su dovoljni razlozi da nema mesta nezadovoljstvu
Lazara su između ostalih, na beogradskom aerodromu dočekali predsednik SSS, Nenad Putnik, šef stručnog štaba, Dragan Donević, predstavnici Kovačevićevog kluba Jagodine 92…
Ocenjujući svoj učinak na olimpijskom turniru, Lazar je prvo spomenuo takmičenje vazdušnom puškom, kojom je zauzeo 37. mesto.
-Ostaje žal za boljim nastupom vazdušnom puškom, ali sam u trostavu pokazao da sam se dobro pripremio za Olimpijske igre. Možda mnogi od mene nisu puno očekivali u trostavu, s obzirom da sam u karijeri najbolje rezultate postizao vazdušnom puškom. Međutim, tokom priprema smo se podjednako trenirali u obe discipline. Rezultati su pokazali da sam bio spreman i za trostav.
U finalu je zauzeo osmo mesto.
-Moji ciljevi su uvek najviši, na svakom takmičenju želim da idem do kraja, ali, ipak, nisam nezadovoljan. Olimpijsko finale je priča za sebe, to je jako stresna situacija. O tome su pričali i Zorana Arunović i Damir Mikec. Najčešće tek posle dosta godina i učešća u velikim finalima strelac može da dođe do željenih plasmana i medalja na Olimpijskim igrama. Kada je reč o finalu u Šatorru, dosta dugo su razlike u rezultatima između nas osmorice bile male. Da sam bio malo bolji u stojećem stavu i imao jednu bolju seriju iz ležečeg, sigurno bih ostvario bolji plasman. Finale na prvim Olimpijskim igrama je podsticaj za dalji rad. I trener i ja smo videli šta smo tokom priprema i takmičenja dobro radili i gde smo grešili. Iz toga ću izvući pouke i sebi postaviti zadatke za sledeću godinu i olimpijski ciklus.
Stevan Pletikosić, osvajač bronze na OI 1992, je sedmi put bio učesnik Olimpijskih igara, prvi put kao trener. Zadovoljan je učinkom svog pulena.
-Lazar je opravdao očekivanja i ispunio zadatak – kaže Pletikosić. – Vazdušnom puškom nije pokazao sve što može, ali prvi nastup na Olimpijskim igrama je uvek stresan i traumatičan, čak i za strelce koji nisu debitanti. Videlo se to i u Šaterouu. Neki vrhunski takmičari puškom su prvog dana u takmičenju miks parova potpuno podbacili, ali zato su tada „pregrmeli“ pritisak prvog nastupa i dan kasnije u individualnom takmičenju bili psihički stabilniji i spremniji. Lazar je bio naš jedini strelac puškom, pa nije učestvovao u nadmetanju miks parova. U debiju nije uspeo da se izbori sa pritiskom. Tačno je da je mogao bolje vazdušnom puškom, ali ni rezultat koji je postigao nije bio toliko loš.
Ipak, posle takmičenja vazdušnom puškom, Pletikosić nije gubio nadu da će Kovačević zabeležiti dobar plasman u prvom učešću na Olimpijskim igrama.
-U poslednji dva meseca posvetili veliku pažnju treninzima malokalibarskom puškom, Lazar je postigao i uspeo da održava visok nivo rezultata, pa ni je nisam mogao da ocenim u kojoj disciplini je bolji. Bio je kadar da i vazdušnom i malokalibarskom puškom dođe do finala. To je bio i faktor rasterećenja, s obzirom da ukoliko u jednoj disciplini ne pruži sve što može, imao je još jednu šansu. U kvalifikacijama trostava je sve uradio praktično savršeno, onako kako smo se u dogovorili. Pogodio je 592 kruga, što je rezultat za respekt na svakom takmičenju, posebno na Olimpijskim igrama.
O finalu Pletikosić kaže:
-Lazar do sada nije imao mnogo učešća u finalima u trostavu na velikim takmičenjima poput svetskih i evropskih prvenstava i svetskih kupova. Finala na međunarodnim turnirima, domaćim takmičenjima ipak nisu ta kroz koja sportista može da se spremi i stekne rutinu za velike izazove. Početak je bio nešto lošiji i posle nije uspeo da uhvati priključak za rivalima. Nije pravio mnogo grešaka, ali nedostajala mu je jedna dobra serija od četiri, pet metaka da sustigne rivale i dođe do četvrtog ili petog mesta, što bi bio realan plasman. Uz malo sreće i neki „jak“ centar verovatno bi se pomerio sa osmog mesta, ali sve u svemu, ispunio je zadatak.
Foto: Streljački savez Srbije
