5. OLIMPIJSKE IGRE 1912
Na Igrama u Stokholmu prvi put sportisti sa svih kontinenata
Olimpijske igre u Stokholmu bile su najbolje organizovano i najmasovnije sportsko takmičenje do tada, a zahvaljujući uspehu tih Igara Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je nastavio svoju sportsku misiju i posle Prvog svetskog rata koji je trajao u periodu od 1914. do 1918. godine.
Utemeljitelj modernog olimpijskog pokreta baron Pjer de Kuberten priznao je nekoliko puta da se Igre u Antverpenu 1920, sigurno nikada ne bi održale da Šveđani nisu sjajno organizovali tu manifestaciju osam godina ranije.
Na 5. Olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu prvi put su se takmičili sportisti sa svih pet kontinenata, pa je olimpijska zastava sa pet krugova u Švedskoj konačno dobila pun smisao.
U Stokholmu su uvedene brojne novine na Olimpijskim igrama. Prvi put uvedeni su elektronsko računanje vremena i foto finiš, a vreme trajanja Igara svedeno je sa skoro šest, koliko su trajale prethodne Igre, na dva i po meseca, što je značajno olakšalo organizaciju takmičenja.
Poslednji put na jednim Igrama domaćin takmičenja imao je pravo da utiče na to koji će se sportovi naći na olimpijskom programu. Šveđani su odbili da organizuju takmičenje u boksu, koji su smatrali brutalnim i nasilnim, pa je MOK nakon te smotre doneo odluku kojom je ograničio pravo domaćina da određuje u kojim će sportovima organizovati takmičenja.
MOK je u Stokholmu poslednju put dozvolio pojedincima da se samostalno prijavljuju za učešće na Igrama. Već za sledeću manifrestaciju takmičare su mogli da prijavljuju samo nacionalni olimpijski komiteti. Na 5. Olimpijskim igrama pokazala se apsurdnost pravila u pojedinim sportovima. U rvanju grčko rimskim stilom polufinalna borba između Rusa Martina Klajna i Finca Alfreda
Asikainena trajala je neverovatnih 11 časova i 40 minuta, pošto je tada pobednik mogao biti odlučen samo tušem. To je najduži meč u istoriji rvanja, a pobednik tog duela Klajn bio je toliko iscrpljen da nije mogao da se takmiči u finalu.
U duelu za titulu olimpijskog pobednika u poluteškoj kategoriji Šveđanin Andres Algren i Finac Ivar Beling borili su se, čak, devet časova i ostali bez snage za dalje nadmetanje, pa zlatna medalja u toj discipline nije ni podeljena.
Nečovečnim naporima bili su izloženi i učesnici drumske biciklističke trke. Organizatori su odredili da dužina staze bude, za to vreme neverovatnih, 320 kilometara i takmičare izložili ogromnim naporima.
Trijumfom u streljaštvu 64.godišnji Šveđanin Oskar Svan postao je najstariji olimpijski šampion svih vremena, a sa dve zlatne medalje, sjajnu karijeru najavio je Ivart Daglas Horsfal, uz Stiva Redgrejva najbolji britanski veslač svih vremena.
Junaci Igara u Stokholmu bili su finski dugoprugaš Hanes Kolemainen i američki petobojac i desetobojac Džim Torp.
Kolemainen je osvojio tri zlatne medalje u trkama na 5.000 i 10.000 metara i pojedinačnom kros kontriju, a po završetku takmičenja na kome je stekao svetsku slavu finski as je često izjavljivao da je tokom ceremonija proglašenja pobednika žalio zbog tih pobeda, jer je morao da gleda kako se ruska zastava podiže u čast njegovog trijumfa.
Svestranom Torpu, pobedniku u desetoboju i modernom petoboju – disciplini koju je osmislio Kuberten, naneta je jedna od najvećih nepravdi u istoriji olimpizma. Naime, MOK je sjajnom američkom sportisti indijanskog porekla oduzeo medalje, zato što je ustanovljeno da je tri godine ranije nedeljno zarađivao 15 dolara igrajući bejzbol. Torpu su medalje vraćene tek 1982, odnosno 30 godina nakon što je umro od srčanog udara.
Najtragičniji događaj na 5. Igrama dogodio se u maratonskoj trci u kojoj je učestvovalo 68 takmičara iz 19 zemalja. Portugalac Francisko Lazaro umro je tokom trke od posledica toplotnog udara i ogromnih napora kojima je izložio organizam.
U Stokholmu su se prvi put takmičili i sportisti iz Srbije. U trci na 100 metara nastupio je Dušan Milošević, dok je Dragutin Tomašević nastupio u maratonu.
Milošević, koji se osim trčanjem sa dosta uspeha bavio i plivanjem i fudbalom, zauzeo je treće mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi. Posle takmičenje, zbog bolova u stomaku,
prebačen je u bolnicu, gde je utvrđeno da je otrovan arsenom. Srpskog atletičara u bolnici je lično posetio Kuberten, a švedska policija, iako je pokrenula istragu, nikada nije otkrila ko je sipao otrov u Miloševićevu hranu.
Dosta kontroverzi obeležilo je i nastup drugog srpskog olimpijca. Tomaševih je na cilj stigao 37, a po završetku takmičenja srpski atletičar je tvrdio da ga je na ulazu u
Stokholm, dok se nalazio među vodećim trkačima, zaustavila grupa ?navijača?, na silu oborila na zemlju i držala sve dok mu konkurenti nisu odmakli. Rukovodstvo srpskog tima uložilo je žalbu posle trke, ali je ona je odbijena.
Organizacija sledećih Olimpijskih igara poverena je Berlinu. Nemci su se ozbiljno pripremali da budu najuspešniji domaćini, ali te Igre nisu održane zbog Prvog svetskog rata.
Sledeći skup najboljih sportista sveta organizovan je tek 1920. u Antverpenu, iako ni tada „klima“ nije bila povoljna za održavanje sportskih manifestacija.
Pregled osvojenih medalja u Stokholmu:
zlato srebro bronza
1. SAD 25 19 19
2. Švedska 24 24 17
3. Velika Britanija 10 15 16
4. Finska 9 8 9
5. Francuska 7 4 3
6. Nemačka 5 13 7
7. Južna Afrika 4 2 0
8. Norveška 4 1 4
9. Kanada 3 2 3
10. Mađarska 3 2 3
11. Italija 3 1 2
12. Australazija 2 2 3
13. Belgija 2 1 3
14. Danska 1 6 5
15. Grčka 1 0 1
16. Rusija 0 2 3
17. Austrija 0 2 2
18. Holandija 0 0 3
