15. OLIMPIJSKE IGRE 1952
Igre u Helsinkiju – „rat komunista i kapitalista“
Glavni grad Finske Helsinki bio je domaćin 15. Olimpijskih igara koje je 1952. godine obeležilo prvo učešće sportista iz ŠSR, s obzirom da do tada njihova zemlja nije bila član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Sovjetski takmičari su na olimpijskom debiju imali izuzetno zapažen nastup i skoro ravnopravno parirali do tada neprikosnovenim takmičarima iz SAD. Nadmetanja sportista te dve zemlje obeležiće sve sledeće Igre, a njihovo rivalstvo preraslo je u hladni rat na sportskom polju koji je kulminirao bojkotom Igara u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984.
Sportisti iz ŠSR-a, kao i iz ostalih zemalja Varšavskog bloka, nisu bili smešteni u Olimpijskom selu već u studentskim domovima, a nadmetanja na borilištima pretvorena su u „rat između komunista i kapitalista“
Na Igrama u Helsinkiju učestvovali su i takmičari iz Zapadne Nemačke, koji su propustili Igre u Londonu, dok su sportisti iz Istočne Nemačke odbili poziv MOK-a. Olimpijsku baklju na svečanom otvaranju manifestacije upalili su najveći finski atletičari svih vremena Pavao Nurmi i Hanes Kolemainen, osvajači ukupno 17 olimpijskih medalja, od čega 13 zlatnih. Organizatori Igara na taj način su rehabilitovali najtrofejnijeg atletskog olimpijca svih vremena Nurmija, kome je zbog kršenja pravila o amaterizmu bio zabranjen nastup u Los Anđelesu 1932.
Takmičenja u Helsinkiju obeležio je izuzetan nastup sovjetskog gimnastičkog tima. Predstavnici ŠSR-a osvojili su, čak, 22 medalje, dok su gimnastičari svih ostalih zemalja podelili preostalih 25.
Sovjetski gimnastičar Viktor Čukarin osvojio je četiri zlatne i dve srebrne medalje i sa tim skorom bio najuspešniji takmičar 15. Igara. Atletska nadmetanja obeležio je slavni čehoslovački dugoprugaš Emil Zatopek. Osvajanjem zlatnih odličja na 5.000, 10.000 metara i u maratonu, za koji se prijavio u poslednjem trenutku, Zatopek je napravio podvig koji niko do sada nije ponovio.
Najmlađi atletski olimpijski šampion Robert Matijas, koji je u Londonu pobedio u desetoboju sa 17 godina i devet meseci, postao je prvi atletičar koji je odbranio šampionski trofej u toj disciplini.
Ženska mađarska reprezentacija dominirala je u plivanju. Mađarice su osvojile četiri titule olimpijskih šampionki, a njihov apsolutni uspeh sprečila je Džoan Harison iz Južne Afrike.
Fantastičan nastup mađarskih sportista, koji su zauzeli treće mesto u ukupnom plasmanu, začinili su članovi fudbalskog tima. Čuvena „mađarska konjica“, kojom je komandovao legendarni as Ferenc Puškaš, redom je rušila sve protivnike i na putu do zlatne medalje pobedila svih pet protivnika sa ukupnom gol razlikom 20:2.
Najtvrđi otpor sjajnom mađarskom timu pružila je u finalom meču reprezentacija Jugoslavije.
Na Igrama u Helsinkiju Jugoslaviju je predstavljalo 96 takmičara u 11 sportova. Nakon dva srebra u Londonu, jugoslovenski sportisti su u Helsinkiju osvojili tri medalje, jednu zlatnu i dve srebrne.
Prvo zlato za Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata osvojio je četvrac bez kormilara u veslanju. Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić u finalu su nadmašili sve protivnike i čak za tri sekunde bili brži od drugoplasirane posade iz Francuske.
Srebrne medalje osvojene su u ekipnim takmičenjima. Vaterpolisti su takmičenje završili bez poraza, ali su morali da se zadovolje titulom vicešampiona, pošto su pobednici turnira Mađari imali bolju gol razliku.
Sjajan nastup imala je i fudbalska reprezentacija, a posebno je ostao upamćen njen duel sa selekcijom ŠSR-a u osmini finala. U prvom meču, odigranom 20. jula, „plavi“ su vodili čak sa 5:1, ali su Sovjeti, predvođeni Vsevolodom Bobrovim, inače jednim od najboljih hokejaša ŠSR svih vremena, u poslednjih 15 minuta uspeli da izjednače rezultat, u možda i najdramatičnijem fudbalskom meču u istoriji olimpizma.
Dva dana kasnije, u ponovljenom meču Jugoslavija je sa 3:1 savladala velikog rivala i plasirala se u četvrtfinale.
Na putu do finala Jugoslavija je pobedila Dansku (5:3) i Nemačku (3:1), a u odlučujućem meču poražena je od sjajnog mađarskog tima sa 2:0. Sastav čuvenog tima
iz Helsinkija – Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek i Zebec i danas znaju gotovo svi stariji ljubitelji fudbala na prostorima
bivše zemlje.
Pregled osvojenih medalja:
zlato srebro bronza
1. SAD 40 19 17
2. ŠSR 22 30 19
3. Mađarska 16 10 16
4. Švedska 12 13 10
5. Italija 8 9 4
6. Čehoslavačka 7 3 3
7. Francuska 6 6 6
8. Finska 6 3 13
9. Australija 6 2 3
10. Norveška 3 2 0
11. Švajcarska 2 6 6
12. Južna Afrika 2 4 4
13. Jamajka 2 3 0
14. Belgija 2 2 0
15. Danska 2 1 3
16. Turska 2 0 1
17. Japan 1 6 2
18. Velika Britanija 1 2 8
19. Argentina 1 2 2
20. Poljska 1 2 1
21.Kanada 1 2 0
Jugoslavija 1 2 0
23. Rumunija 1 1 2
24. Brazil 1 0 2
Novi Zeland 1 0 2
26. Indija 1 0 1
27. Luksemburg 1 0 0
28. Nemačka 0 7 17
29. Holandija 0 5 0
30. Iran 0 3 4
31. Čile 0 2 0
32. Austrija 0 1 1
Liban 0 1 1
34. Irska 0 1 0
Meksiko 0 1 0
Španija 0 1 0
37. Koreja 0 0 2
Trinidad i Tobago 0 0 2
Urugvaj 0 0 2
40. Bugarska 0 0 1
Egipat 0 0 1
Portugalija 0 0 1
Venecuela 0 0 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Sovjetskog Saveza, Libana, Bugarske i Venecuele.
