KUGLANJE
„Tata“ se vratio i doveo trećeg „sina“
U prostorijama Kuglaškog saveza Srbije postoji vitrina koju je napravio čika Paja Marković vlasnik fabriek BSP iz Pančeva, velika mecena kuglaškog sporta u kojoj su kristalni pehari šampiona sveta.
Do sada su tu „stanovala“ dva mala, koja ostaju u trajno vlasništvo, a do sledećeg Šampionata sveta u Detenhajmu u Namačkoj 2017. boraviće i treći mali kao i veliki, prelazni, od miloše nazvan „tata“. Naime, kada je Vojko Pavlović, generalni sekretar KS Srbije pakovao veliki pehar da ga ponese na SP u Zalaegersegu 2013. setno je rekao malim peharima:
– „Sinovi“, ne tugujte, vratiće vam se „tata“ sa trećim bratom…
Na žalost, u Zalaegersegu nije osvojena titula, Srbiji je pripala bronza, ali dve godine kasnije, u vitrinu se uselio treći mali pehar: „tata“ je doveo trećeg „sina“, kako je Pavlović i obećao.
Ovom anegdotom vredelo je početi priču o osvajanju trećeg svetskog zlata srpskih kuglaša. U Špajherzdorfu, mestašcu u blizini Ulma gde je i fabrika jednog od najčuvenijih proizvođača porcelana u svetu „Rozentala“, osvojena je titula na veličanstven način. Selektor Miloš Ponjavić je doveo sjajnu ekipu sa nekoliko doskorašnjih i sadašnjih juniora, okićenih svetskim omladinskim ekipnim zlatom i pobedio je Nemce na domaćem terenu prvo u „grupi smrti“ (Slovenija, Nemačka, Srbija i najjači kvalifikant Bih) sa 6:2 a, potom, istim rezultatom u finalu!
Slikovito ove događaje je opisao Miloš Simijonović, popularni „Spajdermen“ iliti od milošte „Spajki“:
– Nemci su „jaki kao zemlja“, a mi smo tu zemlju da puta preorali…
Nije bilo lako igrati pred skoro 2.000 nemačkih navijača sa svim rekvizitima. Parirali su uporne članice ženske reprezentacije (najjače se čula Maja Đukić) i sa dve moćne trubice reprezentativac Radovan Vlajkov i direktor reprezentacije Milan Jovanović „Cvika“ koji su svaku „devetku“ srpskih kuglaša propratili trubljenjem!
Sve mečeve u grupi Srbija je dobila sa 6:2: Bih, Nemačka i Slovenija, u četvrtfinalu pala je Poljska (8:0) uz rezultat od 3.996 čunjeva (najbolji u istoriji reprezentacije na SP) koji je bio blizu svetskog rekorda (4.012), u polufinalu pobeđena je neugodna Austrija sa 5:3 i u finalu savladana je i Nemačka sa 6:2. Vilmoš Zavarko izgubio je samo jedan igrački poen u meču protiv Hofmana (Namačka) u grupi. Rezulat Srbije od 3.996 čunjeva je treći u istoriji SP: Mađarska 2013: 4012- svetski rekord, Mađarska 2015. u meču sa Slovačkom u grupi 4.009 i Srbija 2015. u četvrtfinalu sa Poljskom 3.996.
Vilmoš Zavarko je u polufinalu sa Austrijom bio blizu pojedinačnog svetskog rekorda (734) oborivši 721 čunj:
– Na ovakvim takmičenjima, važna je samo ekipa, najbitnije je da odigraš za tim, za pobedu. Svetski rekord mi nije bio cilj, ulog je bio mnogo veći, svetska titula i nisam imao prvo na grešku. Austrijanci su bili veoma ambiciozni i bilo je teže nego u finalu – objasnio je Zavarko.
Kapiten Goran Ostojić je dodao:
– Zavarko i ja smo u finalu podelili zadatake, on da donese četvrti igrački poen, ja da, koliko mogu, pariram protivniku da se ne istopi zaliha u čunjevima. Ovo je ogroman uspeh. Veliku ulogu imao je i selektor Ponjavić, izvanredno nas je vodio iz utakmice u utakmicu – do svetskog zlata.
Robertu Ernješiju je uz tri juniorska zlata ovo drugo seniorsko:
– Polufinale je bilo pakleno, da naš drugi blok nije vratio rezultat u normalu bilo bi teško do kraja. U finalu smo loše počeli i Baranj i ja, ali se kasnije sve odvijalo kako treba, Zavarko i Jagličić su nas vratili na zlatnu stazu i sve se završilo kao u najlepšem snu.
Igor Kovačić je posle poraza u polufinalu, u finalu – blistao:
– U polufinalu se nisam predavao, iako sam gubio poen sa 3:0 i u poslednjem setu sam se borio za svaki čunj, da ostalima ostavimo što manji minus. Sve će se muke i napori brzo zaboraviti, pamtiće se samo pobede i svetsko zlato. Imam tri juniorske titule, sada je stigla i toliko čekana i željena seniorska.
Miloš Simijonović je najprijatnije iznenađenje šampionata. U finalu je igrao kao da ima sto godina iskustva i imao je drugi rezultat posle Zavarka:
– Titulu smo svi želeli i za nju živeli poslednjih meseci. Ovo je sjajan tim, sa još sjajnijim selektorom i to je formula za ovakav uspeh. Kako se, obično, na kraju kaže: „Misija je završena“.
Radovan Vlajkov je sa Simijonovićem bio u glavnim ulogama u poteri za svetskim ekipnim rekordom u četvrtfinalu:
– Ovo mi je bilo prvo seniorsko svetsko prvenstvo i završilo se na najlepši način. Imam tri juniorska zlata, presrećan sam zbog ovog seniorskog.
Veliki borac Uroš Jagličić je igrao u polufinalu kao – mašina. Doneo je u drugom bloku drugi poen i vratio reprezentaciju u pobednički ritam:
– Milina jedna, srećan sam do neba. Dokazali smo da nam nema ravnih u svetu.
Daniel Tepša se povredio i odigrao je samo 60 hitaca protiv BiH (291) i pet hitaca u finalu protiv Nemačke (17 čunjeva). Jedan od najduhovitijih reprezentativaca, „mašina za pozitivnu energiju“ u timu, je ovako opisao svoju ulogu u osvajanju tri zlata:
– Jedini sam kuglaš u svetu koji je igrao u tri finala na SP, osvojio tri titule, a nemam 600 čunjeva prosek: u Detenhajmu 594, u Sarajevu 703 i sada – 17 čunjeva.
Za kraj i reči predsednika Kuglaškog saveza Srbije Uroša Dragojlovića:
– Momcima svaka čast! Ovo je moćan tim za sledeću deceniju i dugo će vladati. Međutim, čestitke i devojkama i selektoru Draganu Fatoviću. Prošle su grupu bez poraza, sakladale su, kasnije, „bronzane“ Čehinje, ali su u četvrtfinalu naišle na Nemice i pakleno navijanje, pa su poražene. Završile su na šestom mestu što je jedan od najboljih plasmana na nekoliko poslednjih šampionata! Zahvaljujemo se na podršci programima Ministarstvu omladine i sporta Srbije i Sportskom savezu Srbije kao i sportskim prijateljima bez koje ne bi bilo ni ovog uspeha iz Vode Vrnjci, Pak prometa i TE KO Kostolac.
„Lastin“ autobus se na putu za Beograd, zaustavio na benzinskoj pumpi i čulo se, iako je bila pozna noć, „Danas nam je divan dan, divan dan, našoj Mariji rođendan“. Marija Kresović (dame se ne pitaju za godine) je proslavila rođendan i podelila tortu sa reprezentativcima, koju su, uredno u kutiju sa ledom, upakovali u hotelu. Bio je to slatki predah na povratku kućama.
Pre seniorskog ekipnog Šampionata sveta na istim stazama firme „Pauli“ održan je i kadetski, pojedinačni i ekipni, na kome je srpski podmladak – blistao: osvojeno je sedam medalja, tri zlatne, dve srebrne i dve bronzane. Zlatom su se okitili Hermina Lukač (pojedinačo – klasik), Marko Antić i Sebastijan Molnar (tandem), Marko Antić i Hermina Lukač (miks tandem), srebrne medalje pripale su Kristini Ljubenković (pojedinačno za kombinaciju) i ženskoj reprezentaciji u kojoj su bile Hermina Lukač, Kristina Ljubenković, Angela Zolnai, Ana Boškov i Olivera Čikoš dok su se bronzama okitili Kristina Ljubenković (pojedinačno – klasik) i Hermina Lukač (pojedinačno -za kombinaciju). Selektori su bili Ljubomir Štetin (kadetkinje) i Mirko Čukvas (kadeti).
Kao uvod u ova dva takmičenja odigran je pojedinačni pionirski Svetski kup na kome je Tanja Petrović osvojila – bronzu.
Domaćin srpskim reprezentacijama u izvanredom porodičnom hotelu „Vei“ u Presatu, mestašcu dvadesetak kilometra od Špajherzdorfa bili su Kristina i Maks Vei. Jednodušna ocena je da nikada srpske selkcije nisu boravile u lepšem ambijentu, sa fantastičnom hranom i neverovatanom ljubaznošću i gostoprimstvom. Vlasnici su bili gosti srpskih kuglaša i na svečanom zatvaranju. U ime svih:
– Hvala Vam, još jednom, Kristina i Maks!
Sledeći pionirski Svetski kup, kadetski ekipni i pojedinačni, kao i seniorski ekipni Šampionati sveta su u Detenhajmu 2017.