Širok osmeh na licu dvoje srpskih šampiona nakon „osvojene“ veštačke stene na Zemunskom keju. Magnezijum na rukama se pretvorio u sitan prah tokom pozdrava, taman za dobru fotografiju i uspomenu na druženje.
Srpski olimpijac i višestruki prvak Evrope u plivanju Velimir Stjepanović, i bronzana sa Svetskog prvenstva u sportskom penjanju, Staša Gejo pokazali su da kao takmičari pojedinačno mogu mnogo, a u tandemu još više, i da ih uprkos različitim sportovima mnogo toga povezuje.
Za početak ljubav prema penjanju. Dok je Staša u tome jedna od najboljih na planeti, Velja se penje u slobodno vreme, i to već dve godine.
– U plivanju se dosta radi sa ramenima, i penjanje mi pomaže da ojačam sistem mišića u tom delu tela, ali i u nogama. Pokreti su drugačiji, uvek radiš nešto drugo i zanimljivo je. Volim taj sport i zbog Staše koja je sjajna, samo mi je žao što nisam mogao da gledam Svetsko u Insbruku na televiziji.
Staša se na to odmah ubacila:
– Bilo je. Na Eurosportu je išao prenos. Ali, ljudi verovatno nisu ni znali. Obično mogu da prate takmičenja samo online, što je šteta.
Stjepanović je potom dobio pitanje koliko bi mu trebalo vremena da se popne na stenu od 15 metara, koliko iznosi standard u brzinskim disciplinama.
– Uh, pa ne znam. Ako su osnovni hvatovi, mislim da mogu poprilično brzo da se popnem. Ali, držao bih se ja ipak plivanja, tu znam sve brojeve. Van toga, teško – smeje se Velimir.
Kada je reč o Staši i njenom talentu za plivanje, takođe je odgovor počeo sa osmehom.
– Nisam merila svoje vreme na 100 metara u bazenu, a bolje što nisam! – šali se Gejo. – Rado gledam plivanje, a skoro sam pratila takmičenje u mešovitoj štafeti i jako mi se dopala jer je nepredvidiva disciplina. Volim i freestyle. Plivam povremeno, mada kad sam bila mala nisam nesto volela vodu. Ali, kasnije sam shvatila da mi prija isključenje od vazduha i sveta. Sam si sa svojim mislima, i dobiješ drugačiji pogled na aktivnost. Dopada mi se to.
Ovo dvoje asova spaja ne samo posvećenost ka sportu, izuzetan talenat i odlični rezultati već i činjenica da uporedo grade akademske karijere. Oboje studiraju i polažu ispite tokom godine.
– Ovog meseca sam na Unionu imao mnogo ispita da polažem, odnosno da radim, tako da ide to polako, ali dobro. Nekad može da bude teško jer ne možeš sve da postigneš u isto vreme. Mnogi ljudi ne razumeju kada im kažem da je deo treninga i odmor, ali je to tako. Pritom, još sve radim sam, spremam hranu, treniram, učim, ali mi to prija, ne žalim se. Dobro je što profesori razumeju da imam dosta obaveza oko treninga i da su jako ljubazni. Guram koliko mogu.
Staša studira elektroenergetiku na fakultetu u Mariboru.
– Sad sam upisala treću godinu, a u ponedeljak počinju predavanja. Poslednji put sam bila na faksu u junu tako da me je malo strah od nove školske godine. Odvikla sam se od sedenja na predavanjima, ali brzo ću se navići kada nemam toliko obaveza oko penanja u narednih par meseci. Zvanje će mi biti inženjer elektrotehnike, a bavim se motorima, generatorima, transformatorima, mrežom generalno, visokim naponom i slično.
Velja sam brine o brojnim obavezama, kako na treninzima, tako i kod kuće, a slično je i sa Stašom.
– Zavisi, kako koji dan. Uglavnom sama kuvam i to neka jednostavna jela koja se spremaju za pola sata, jer ko ima vremena za više J U Sloveniji imamo jako dobar sistem kada je ishrana studenata u pitanju, sa bonovima. Za 2 do 3 evra imamo odličan ručak i to mi olakšava svakodnevicu – ističe naša šampionka.
Stašu i Velju spojila je i kampanja „Opel za medalju“ koja podržava mlade i talentovane sportiste u postizanju što boljih rezultata. Posle jednočasovnog druženja, došlo je vreme za pozdrav. Staša je sela u crvenu “Astru” i krenula put Slovenije, a Velimir se “Corsom” odvezao na trening u obližnjem plivačkom klubu “Partizan”.
MEDALJA KAO KRUNA SEZONE
GEJO je nedavno u Insbruku osvojila treće mesto na SP pokazavši svetsku klasu.
– Moja najjača disciplina je boldering i bila je, nažalost, na kraju takmičenja, kada nas je sve stigao umor. Uprkos tome, uradila sam sve na odličan način, i u kvalifikacijama i u polufinalu. Penjala sam bolje nego cele ove godine, što mi i jeste bio cilj – da vrhunac forme dostignem bas na Svetskom. Medalja mi zato zaista mnogo znači. Jedva čekam novu sezonu jer znam da mogu još bolje. Predamnom je dosta rada, ali verujem u sebe.
OGULJENA KOŽA I KRV NA PRSTIMA
U FINALU u Insbruku Staša je doživela peh.
– Ogulila sam kožu na jagodicama prstiju i prokrvarila, što me je omelo. Kada stavite flastere da ne bi prsti dalje krvarili, onda nema trenja i pravog osećaja. To se dešava i drugima, ne samo meni, pa već imam recepte kako da čuvam kožu do finala.
U BUDIMPEŠTI JURIŠ KA FINALIMA
STJEPANOVIĆA čeka učešće na Svetskom kupu u Budimpešti, od 4. do 6. oktobra.
– Plivaću 200 i 400 kraul i 200 delfin. Svakog dana imam drugu disciplinu. Treniram mesec dana na nekom bazičnom nivou, idem da proverim na kom sam trenutno nivou, tako da će biti interesantno šta mogu da uradim u ovoj fazi treninga. Ne mogu da predviđam koja vremena ću da plivam niti znam koliko sam spreman, ali ću dati sve od sebe. Pokušaću da stignem do finala da bih imao dve trke umesto jedne. Znam da će delfin biti jako naporan, 400 kraul i 200 kraul nešto manje. Nadam se iskerno da ću da ostvarim maksimum, ali je jaka konkurencija – ističe Velimir.
PHOTO: Goran Sivački
