Danas je uspešno završena četvrta po redu međunarodna naučna konferencija „Zdravlje, sport, rekreacija“ u organizaciji Visoke sportske i zdravstvene škole. Glavni nosioci konferencije ispred programskog i organizacionog odbora, prof.dr Aleksandar Ivanovski i prof. dr Marijana Mladenović, u 10.00 h, svečano su otvorili on-lajn konferenciju i pozdravili sve učesnike širom sveta.
U uslovima pandemije, COVID -19, stavljajući u prvi plan zdravlje, ne sme se izgubiti iz vida značaj sporta i rekreacije u funkciji očuvanja sveukupne psihofizičke dobrobiti ljudskog funkcionisanja i u nadi da će konferencija pomeriti granice naučnog i stručnog saznanja u aktuelnom trenutku obeleženom pandemijom, reči su kojima se prof. dr Ivanovski najpre obratio prisutnima.
Učesnici konferencije, na samom početku, su imali prilike da čuju izlaganje prof.dr Francesca Vitali, jednog od vodećih sportskih psihologa koja je govorila o najnovijim istraživanjima u Italiji koja pokazuju da je pandemija COVID-19 postavila nove izazove pred trenere i nastavnike, da povećaju kod mladih uživanje i motivaciju. COVID – 19 ostavio je niz posledica, kako je navela fizičkih reakcija – nesanice, glavobolja…; interpersonalnih- smanjene želje za aktivnošću, druženjem; kognitivnih – manje koncentracije i emocionalnih koji dovode do konfuzije, depresije, zbunjenosti.
Profesorka Vitali, dala je kratki prikaz fizičkih i psiholoških koristi redovnog fizičkog vežbanja kod mladih naglašavajući kako ulogu omladinskog sporta tako i fizičkog vaspitanja kao jakih agenasa socijalizacije koji imaju važan uticaj na uspostavljanje navika fizičke aktivnosti. U svom izlaganju istakla je važnost uloge u budućnosti, trenera i nastavnika koji treba da stavaraju klimu učestvovanja u zadacima, koja može da podstakne individualnu nameru dece za bavljenjem fizičkom aktivnošću.
Prof. dr Nebojša Nick Knežević, lekar, anesteziolog, sa univerziteta Ilinois u Čikagu i priznati svetski stručnjak, izložio je značaj nezanemarivanja bola i drugih bolesti u uslovima pandemije iako su mnogi medicinski tretmani odloženi, kad je bol prisutna tu se uvek nalaze načini, a jedan od tih je kako je naveo tele-zdravlje (telehealth) i mogućnosti Centara za brigu o zdravlju i usluge medicinske pomoći da svoje usluge prošire na celoj teritoriji SAD i o Agenciji za borbu protiv narkotika (DEA) koja je dala dozvolu lekarima koji su registrovani u toj Agenciji da prepisuju opijate na osnovu pregleda obavljenih na daljinu.
Prof. dr Maurizio Bertollo, jedan od najuticajnih istraživača u oblasti sporta i psihologije sporta za učesnike konferencije u Beogradu govorio je o dva ključna koncepta u sportu i fizičkom vežbanju: alostazi i homeostazi. Izneo je vrlo zanimljive detalje o uticaju stresa na sportiste, kako u normalnim uslovima tako i u uslovima COVID-19.
Između ostalog navodi da su sportisti sa višim nivoom sportskog identiteta skloniji preteranom razmišljanju i promišljanju katastrofičnih ishoda. Takođe, profesionalni sportisti koji su se obratili za pomoć psihologu bolje su se nosili sa izazivačima psihološkog stresa i subjektivno se bolje osećali u poređenju sa sportistima koji nisu imali psihološku pomoć. Prikazao je i praktične implikacije vezano za slučajeve smanjenog mentalnog zdravlja usled povrede, bolesti i sličnih situacija koje dovode do zatvaranja u kuću.
Prvi deo konferencije završen je zanimljivim izlaganjem Prof.dr Damira Sekulića, dekana kineziološkog fakulteta u Splitu jednog od najcitiranijih istraživača sa ovih prostora u oblasti sportskih nauka koji je izložio rezultate istraživanja koji otkrivaju faktore pada telesnog aktiviteta kao posledice mera donešenih vezano za COVID -19.
Istakao je da je nivo telesne pismenosti izuzetno važan i da oni adolescenti koji imaju viši nivo telesne pismenosti, više ocene iz fizičkog vaspitanja, ostaju više aktivni u periodima lok dauna.
Takođe veći pad telesne aktivnosti zabeležen je kod dece iz urbanih sredina u odnosu na ruralne sredine. Visina obrazovanja roditelja, srazmerno proporcionalno utiče na telesni aktivitet dece, dok socio-ekonomska varijabla utiče obrnuto proporcionalno. Iako bi bilo logično da deca koja su više participirala u sportu, imaju veći pad, telesnog aktiviteta, za vreme pandemije međutim to nije bio slučaj, takav pad nije zabeležen. Telesna pismenost zaslužuje posebnu pažnju i ima protektivni efekat u uslovima lok dauna, jer takva deca imaju znanja i potrebe da nađu načina da ostanu aktivni.
U popodnevnim časovima, konferencija je nastavljena u četiri odvojene sesije prema temama zdravlja, rekreacije i sporta, gde je prezentovano više od 80 naučnih radova iz 13 različitih zemalja. Cilj konferencije je postignut, a to je da se razmene rezultati aktuelnih istraživanja i da se podigne nivo budnosti i spremnosti stručnjaka iz oblasti zdravlja, sporta i rekreacije, za programe i strategije koje će biti neophodne u post COVID- 19 periodu za normalno psihofizičko funkcionisanje pojedinaca i društva u celini.
Svi učesnici onlajn konferencije izrazili su podjednaku želju da se na sledećoj konferenciji, okupe u Beogradu i nastave sa razmenom znanja i drženjem u nekim globalno boljim i lepšim uslovima. Svi naučni radovi biće objavljeni u zborniku radova i postavljeni na zvanični sajt konferencije i Visoke sportske i zdravstvene škole.
