Sport adrenalina, hrabrih, istrajnih, neustrašivih, doslednih u svojoj misiji da postave granice kao niko i nikada pre, učine nemoguće i napravu konstantnu na tom putu u sportu koji je fuzija plivanja, biciklizma i trčanja. Brzina, izdržljivost i snaga su trio bez koji je nemoguće ploviti triatlonom, olimpijskim i najbrže rastućim sportom na svetu. Srbija ima svoju zvezdu u ovom sportu, zvezdu u liku i delu Ognjena Stojanovića koji je pre samo nekoliko dana 12. put za redom postao šampion Balkana, a sada će juriti novi rekord i pobedničko postolje i to na domaćem terenu.
Sportska oaza srpske prestonice, prelepa Ada Ciganlija 18. septembra 2022. biće u znaku najmasovnije, najkvalitetnije i najizazovnije do sada triatlon trke na našim prostorima pod nazivom – 11TriBelgrade koja je ujedno i Prvenstvo Srbije u poludistanci i sastoji se iz tri dela: 1.9 km plivanja na Adi Ciganliji, 90 km vožnje bicikla podeljene u 4 kruga, 21.1 km trčanja; 3 kruga uz live tv prenos na TV Arena.
Prva srpska zvezda 11TriBelgrade triatlon trke na Adi i uzdanica našeg tima od kojeg se očekuje pobedničko postolje, biće upravo 32- godišnji Ognjen. Najuspešniji reprezentativac Srbije u triatlonu nanizao je ogromnu nisku uspeha, koja se konstantno širi i koja će tek dobiti na dimenzijama.
Pred vratima smo najvećeg triatlon događaja u Beogradu ikada, 11TriBelgrade. Koja očekivanja i koji rezultat cilja Stojanović u trci koja je pred nama na Adi Ciganliji 18. septembra?
“Cilj je vrlo jasan, i potpuno isti kao i prethodne dve godine kada sam radio 11Tri – pokušaću da pobedim. Iako je ove godine trka dignuta na viši nivi zbog PTO rankinga, to ne utiče na moje ciljeve u Beogradu. Jako puno truda ulažem da bi cilj bio nešto drugo sem pobede” – jasan se višestruki srpski i balkanski šampion.
Kakav je bio protekli period takmičarske 2022, kakvi su rezultati i da li ste zadovoljni postignutim?
“Ove sezone sam se više fokusirao na dugi triatlon tj. trke na „poludistanci“ (Ironman 70.3) i zadovoljan sam sa napretkom koji sam imao u toku sezone. Dugi triatlon se značajno razlikuje od Olimpijskog i Sprint triatlona, na koje sam bio fokusiran preko 15 godina, jer ima puno detalja na koje telo treba da se adaptira, tako da činjenica da sam u svojoj prvoj sezoni fokusa na dugi triatlon uspeo da se nađem na podijumu i na IRONMAN 70.3 trci (2. mesto u Varšavi) i Challenge trci (2. mesto u Vansbro-u u Švedskoj) me čini zadovoljnim. Kvalifikacija na Svetsko IRONMAN 70.3 prvenstvo u pro kategoriji, koje sam ostvario u Varšavi, je bio jedan od glavnih ciljeva ove sezone tako da moram biti zadovoljan. Naravno, uvek težim vrhu i retko sam u potpunosti zadovoljan, i smatram da imam još bitnih segmenata gde treba da napredujem, ali dugi triatlon je igra na duge staze. Prošli vikend sam u Zagrebu pobedio Balkansko prvenstvo po 12-i put od 12 nastupa u seniorskoj konkurenciji, tako da je lepo znati da i dalje ne manjka „brzine“ u nogama i da i dalje mogu bez problema da se nosim i sa takmičarima koji su preko 10 godina mlađi od mene i kojima više pogoduju kraće distance” – ističe Ognjen.
Kakav je plan u nastavku sezone, na kojim takmičenjima će učestvovati Ognjen i šta je krajnji cilj u 2022?
“Nakon Beograda ću raditi još dve trke na poludistanci, obe iz serije IRONMAN 70.3. Glavna trka će biti Svetsko IRONMAN 70.3 prvenstvo u St. George-u u SAD koja se održava 29. oktobra 2022”.
Gde i sa kim trenirate. Kako izgleda jedan vas dan, koliko ste vremenski dnevno posvećni sportu?
“Uglavnom treniram sam, iako imam par prijatelja u Novom Sadu sa kojima kombinujem biciklističke i trkačke treninge. Poslednjih deset zima sam proveo u Alikanteu u Španiju gde treniram sa triatlon ekipom koja ima vrhunske takmičare svetskog kalibra, što mi uvek pomogne da dobro postavim temelje za sezonu. Većinu dana sam praktično „ceo dan“ posvećem treningu jer većinu dana treniram tri puta dnevno, nekim danima dva puta dnevno, a samo jednom nedeljno imam jedan trening dnevno. Triatlon iziskuje dosta vremena ne samo za samo treniranje, već i za pripreme za treninge, za logistiku, održavanje opreme, oporavak itd. Klasičan dan (iako se većina dana razlikuje) bi mogao da se opiše: plivanje ujutru, doručak nakon toga, potom vožnja od 2-3 h (vikendom oko 4 h ili duže), ručak, odmor i potom trčanje ili vežbe za trup pa trčanje. Dan završavam večerom i sledi odmor za naredni dan. Tako da u toku jednog dana može biti i preko 5 sati treninga; ali zanimljivost triatlona je upravo u činjenici da se većina dana razlikuje”.
Ognjen Stojanović je rođen januara 1990. godine, a počeo je da se bavi plivanjem 1995. godine u vidu oporavka nakon operacije kuka i „Pertezove bolesti“. Sport mu je pomogao da se izleči, a potom mu je kako sam ističe dao smisao životu.
“Takmičarskog duha sam bio od prvog dana tako da sam se do 2005. godine takmičio u plivanju. Iste godine otkrivam detaljnije triatlon i počinjem da se bavim njime. Kombinacija tri sporta mi je bila mnogo zanimljivija od samog plivanja pa sam se odmah zaljubio u novi sport. Od tada se profesionalno bavim triatlonom i imam sreću da mogu da nazivam taj svoj „hobi“ poslom”.
Najveći uspesi: 12 puta seniorski prvak Balkana, Evropski prvak u akvatlonu 2019, Evropski vicešampion u akvatlonu 2021, 13. mesto na Evropskom prvenstvu u sprint triatlonu, 18. mesto na Evropskim igrama u Bakuu, 4. mesto na Mediteranskim igrama u Taragoni, 12. i 14. mesto na Svetskim kupovima u Ekvadoru i Kini. U dugom triatlonu našao se na podijumu IRONMAN 70.3 Varšava trci i Challenge Vansbro trci. Pored triatlona ima i 15-ak medalja sa prvenstava Srbije u atletici; višestruki je prvak Srbije u polumaratonu, maratonu, 5 km na stazi, 10 km na putu, krosu. U biciklizmu ima jednu medalju sa prvenstva Srbije.
Šta je osnovni postulat da sportista bude u takmičarskoj formi toliki niz godina i da napravi sve one rekorde koje ste vi postavili i napravili?
“Pre svega ljubav prema sportu, prema prirodi jer sate i sate provodimo u istoj, i naravno intrizična motivacija je temelj jer ne mogu sporedni faktori da budu vatra koja gori toliko godina”.
Savet mladim takmičarima?
“Bavite se sportskom aktivnošću jer sve manje i manje mladih provodi vreme napolju na sportskim terenima. Aktivnost, koja ne mora biti takmičarska, je najbitnija stvar za zdravlje, za raspoloženje i naravno sport je na kraju krajeva odličan vid socijalizacije. A savet onima koji se takmiče je da imaju strpljenja, jer sportista stasava sa 25, 30 ili u triatlonu nekada i kasnije, a viđao sam mnoge juniore koji su obećavali, a potom napustili sport par godina kasnije. Tako da sve treba raditi dugoročno uz veliko strpljenje”.
Triatlon u vreme kada ste počeli i sada u svetu. Sličnosti i razlike?
“Kada sam ja počeo 2005. godine na zapadu je bio pravi „bum“ kada je u pitanju triatlon jer je i dalje rastao u svakom smislu. Dok je poslednjih godina taj rast od početka 2000-ih sa zapada „preseljen“ na zemlje poput Srbije gde triatlon tada nije bio popularan, ali zato sada postaje sve masovniji i masovniji. Na zapadu je stagnacija u vidu masovnosti već duži niz godina, međutim triatlon raste u komercijalnom, medijskom i profesionalnom smislu”.
Kada bi sada počinjao svoju triatlon karijeru, šta bi promenio, na čemu bi dodatno radio?
“Mesta za napredak uvek ima, pre svega zbog kompleksnosti triatlona i triatlon pravila. Kao i u ostalim sportovima, ali i u svim sferama života, birokratija često unosi različite vrste problema i više šteti nego što pomaže. 11Tri je organizacija koja se razvija i koja je od prvog dana imala visoko postavljene standarde. Nekom ko se profesionalno bavi triatlonom poput mene, to mnogo znači, jer je neophodno da i mi u Srbiji rastemo i težimo ne samo boljim rezultatima, nego povećanju triatlon trka i povećanju kvaliteta tih trka. Ništa ne bih menjao, iako sam napravio mnoge greške sve one su me naučile bitne lekcija, i to je i draž tog dugačkog puta razvitka u profesionalnom sportu. U triatlonu se mnogo više gubi nego pobeđuje, jer od 70 ili 200 ili 800 takmičara samo je jedan pobednik. Zbog toga su triatlonci istrajni, jer smo naučili da gubimo”.
Šta mislite da je neophodno uraditi kako bi se svest o bavljenju sportom u svetu podigla na viši nivo, jer živimo u vreme video igrica, telefona, otuđenosti?
“Učiti decu od prvog razreda osnovne škole, sistematski, temeljno i intezivno, o bitnosti fizičke aktivnosti za zdravlje, za raspoloženje, za pravilan razvoj, za socijalizaciju itd. Naši geni su milenijumima razvijani kroz fizičku aktivnosti i kretanje, a moderan način života je tu stavio veliku kočnicu, tako da ne čudi eksplozija hroničnih bolesti. Naravno, edukacija o fizičkoj aktivnosti, koja naravno ne mora biti takmičarska, mora poticati od kuće tj. od roditelja i oni tu imaju glavnu ulogu bez pogovora. Svakako mislim da je nemoguće prekinuti taj pad čovečanstva; tehnološki je svet mnogo napredniji, ali kvalitet života ljudi konstatno pada jer dopuštamo da nas tehnologija kontroliše. Ta zavisnost je duboko pustila korene i nemoguće je obrnuti taj trend ako smo iskreni. Nije lako odupreti se tome, ali čovek, pa i dete, mora samo da uvidi neke stvari i da shvati da su kretanje, priroda i prirodno okruženje jedini ambijent u kome ljudsko telo i mozak mogu zdravo da funkcionišu. Na žalost veliki pad se dešava i zahvaljujući velikim korporacijama koji na loptu pseudomoralizma promovišu pogrešne stvari zarad ličnog profita; „body positivity“ je jedan primer gde sve više i više reklama na zapadu prikazuje veoma gojazne osobe uz nameru da se nametne stav da je to nešto normalno i da ga treba prihvatiti kao normalno. Nikada nije bilo normalno, niti će ikada biti normalno imati 30 ili 40 kg viška jer je u pitanju zdravlje. Ne zato što ja tako mislim, već zato što je 99% bolesti rizičnije kod gojaznih osoba. Svakako da gojazne osobe ne treba stigmatizovati ili u bilo kom obliku omalovažavati; treba ih podržati i ohrabriti da se učine neki korak za svoje zdravlje i edukovati ih o rizicima velike gojaznosti, ali promovisati to kao nešto normalno će imati posledice sa kamatom. Nemam magičnu kuglu, ali znam da saberem jedan plus jedan”.
I za kraj, koji su profesionalni ciljevi 12-og šampiona Balkana u budućnosti?
“Mislim da u sebi imam još značajan broj profesionalnih sezona bavljenja triatlonom i cilj će uvek biti težnja ka ličnom poboljšanju i radu na sebi, i pre svega napretku iz sezone u sezonu. Gde će me to dovesti, vreme će reći” – zaključio je Ognjen Stojanović.
Foto: 11Tri
