ŠAH
Kako je Svetozar Gligorić preživeo (i doživeo) 20. vek
Sala Međunarodnog pres Centra UNS bila je ispunjena do poslednjeg mesta, poštovaoci, prijateljai, saigrači, novinari ali i brojni radoznalci, došli su da prisustvuju promociji prvog kompakt diska sa 12 pesama pod nazivom „Kako sam preživeo 20. vek“ koje je komponovao legendarni šahovski velemajstor Svetozar Gligorić (88 godina).
Disk nudi širok spektar muzičkih stilova od repa preko etno ritma do bluza, a snimio ga je Dragan Stupar u „Studiju VD“, producent je Branislav Pipović, vokali su Jelene Falatov, Nigora, Vudija Popaja, Valentine Stupar, Branislava Pipovića, Nenada Vasića…
– Muzika je odvek bila jedan od mojih najdražih životnih saputnika, sa njom sam drugovao od treće godine, mnogo pre nego što sam naučio da čitam i pišem i igram šah – rekao je u uvodnoj reči Svetozar Gligorić. – Kasnije me je život odveo prvo u šahovske a potom i u novinarske vode u Ninu, Borbi i Radio Beogradu, jer su svi gimnazijalci iz Prve muške bili načitani, ali sam nastavio da uživam u muzici, kao pasionirani sakupljač ploča i traka ali, mogu slobodno da kažem i kao dobar poznavalac i klasične, rok i popularne muzike.
Nije želeo da smeta supruzi i da „lupa po klaviru“ iako ga je to privlačilo (a u stanu ima dva klavira), ali kada je pre 16 godina Danica preminula, počeo je da razmišlja o muzici na drugi, stvaralački, način:
– Malo po malo, uz pomoć prijatelja, profesora na muzičkoj akademijiAleksandra Vujića, kasnije Branislava Pipovića odvažio sam se i da komponujem. Učio sam dve godine o harmoniji, ali mi je slaba tačka bio solfeđo. Kada sma naučio na kompjuteru da beležim moje kompozicije, da ih preslušavam i ispravljam, odvažio sam se da počnem da pišem muziku i 2005. sam komponovao prvu pesmu koja je i na ovom disku. Pomoglo mi je što sam, kao šahista, navikao na logična rešenja pa sam to primenio na logični razvoj melodije…Mislio sam, međutim da će na disku biti samo instrumentali, ali na nagovor prijatelja napisao sam i reči za numere i čak sam u nekim i zapevao. Smatram da imam dobar ukus za muziku i retko grešim u oceni, sebi sam najoštriji kritičar i mogu da kažem da se neću postideti ovih pesama…
Gligorić je u numeri sa Nigorom i Vudu Popajem i repovao. Zabeleženi su i uzgredni komentari Gligorića tokom snimanja, što daje posebenu draž ovom, sa mnogo ljubavi, urađenom albumu. Na omotu su dve fotografije, Če Gevare, tada ministra u kubanskoj vladi, kako prati Gligorićevu partiju sa Smislovim u Havani 1952. na „Kapablankinom memorijalu“ i Gligorića sa suprugom Danicom na Šahovskoj olimpijadi u Dubrovniku 1950. kada je Jugoslavija osvajila zlatnu medalju.
– Najmanje pet puta sam u ratu u partizanima bio u životnoj opasnosti, a potom još šest puta u veoma ozbiljinim avionskim incidentima, koji su se srećom svi završili, kao što vidite, u moju korist – našalio se Gligorić. – Jednom sam rekao da, ako bih pisao autobiografiju da bi se knjiga zvala „Kako sam preživeo 20. vek“ i to su moji prijatelji i saradnici iskoristili za naslov ovog diska. A podnaslov, „Život je sve što imamo“ proističe iz mog dubokog uverenja da je život čudo u vasioni, a da jedini zadatak muzike da u čoveku probudi radost življenja…
Moderator konferencije za novinare bio je novinar Radio Beograda Mirosav Nešić, autor emisije „Sportski spomenar“ i dugogodšnji izveštač sa najvećih šahovskih događaja. U pakovanju sa diskom je i knjiga u kojoj je Gligorić prokomentarisao svaku pesmu, ali i neke od najznačajnijih događaja u životu, koja nosi naziv „Život je sve što imamo“ (baš kao i jedna od numera).
