JUNIORSKA LIGA SRBIJE 2011
Stručni ugao: Zoran Damjanović, selektor juniorske reprezentacije Srbije
Posle završetka regularnog dela JLS četiri tima su se izdvojila kao pretendenti na ovogodišnji trofej „Veljka Makojevića“. Pred sezonu pančevački Panteri su važili za jednog od favorita za osvajanje/odbranu titule. Pored njih kao mogući pretendenti pominjane su ekipe iz Kraljeva, Čačka, Kragujevca i naravno Beograda. Posle nekoliko odigranih mečeva kao iznenađenje pojavila se ekipa Novog Sada. Kada se sve uzme u obzir ovakva raspodela polufinalnih ekipa je negde i očekivana. Neka generalna analiza, tj. utisci o timovima se svode na sledeće:
Požarevac/Mladenovac
Ekipa koja je u suštini skup dečaka iz dva pomenuta grada je iznuđeno rešenje pred sam početak lige, jer niti jedna od ove dve ekipe nije bila u stanju dasamostalno iznese teret igranja u JLSu. Dva različita mentaliteta, stila igrekao i kratak vremenski period za uigravanje je osnovni razlog slabog rezultataove kombinovane ekipe. Iako u svojim redovima ima izuzetno nadarenih dečaka nisuuspeli da taj talenat prenesu na teren. Razloga za to ima dosta, o nekim od tih razloga ćemo kasnije malo više posvetiti pažnju. Sve u svemu, ova ekipa jeimala mogućnost da pokaže svoj talenat ali bez adekvatnog i redovnog treninga postignuti rezultat je realnost.
Vukovi Beograd
Pred početak JLS smatrani su jednim od potajnih pretendenata na titulu prvaka,što je i očekivano za ekipu njihovog renomea. Tokom same sezone pokazali sunekoliko svojih lica. Slabu igru u prvom kolu mogu opravdati time da su predsam početak sezone ostali bez trenera, Andreja Tasića, tako da je breme vođenja tima pripalo mladim i neiskusnim pomoćnim trenerima Marku Batesu i MariuLugonji. Oni su neplanirano bačeni u vatru i u hodu su morali da rešavaju probleme koje nosi organizacija i vođenje ekipe i u hodu su sticali neophodnoiskusvo. Ali kako je vreme prolazilo i oni su počeli da bivaju sve bolji i pomom mišljenju postavili su temelj za svoje dalje napredovanje. Druga za menejako iznenadjujuća činjenica je da u ovoj selekciji juniora nisam video neke nove igrače koji su nosili ovu ekipu. I dalje su glavni igrači oni koji u ovom juniorskom timu igraju već nekoliko godina i koji su svoj kvalitet dokazali i u juniorskoj reprezentaciji i u seniorskom timu. O ovom problemu ćemo se takođe kasnije.
Novi Sad Dukes
Najprijatnije iznenađenje ove sezone. Pod vođstvom Džona Harpera pokazali su da uz dobru organizaciju i dobar trening može dosta toga da se postigne. Tim je sastavljen od velikog broja reprezentativaca iz mnogih vojvođanskih klubova I samim tim kvalitet ne dolazi u pitanje, kad se na to doda i kvalitetan trener, rezultat je neminovan. Očekujem žestoku borbu u polufinalu između Novog Sada i Čačaka. Nadam se da će se ovaj zalet koji prave ovi dečaci preslikati i u seniorskoj selekciji, jer je Novi Sad kao centar američkog fudbala neophodan.
Pančevo Panthers
O njima ne treba trošiti mnogo reči. Prvi favorit za osvajanje titule. Konstantan rad u Pančevu doneo je prvi ozbiljniji trofej klubu (ne računam fleg titule, da mi ne zamere mnogi) i svi su izgledi da će se to i ponoviti ove godine. Doduše, očekivao sam mnogo sigurniju i dominantniju igru, ali nekada imam utisak da oni igraju koliko im je potrebno. Posle ubedljive pobede u prvom kolu, u drugom kolu je bilo malo poteškoća, ali poučen prošlogodišnjim iskustvom rezultat ove ekipe zavisi isključivo od njihove trenutne inspiracije. Očekujem da će u polufinalu odigrati na nivou svojih mogućnosti.
Kragujevac Wild Boars
Kragujevac je ove sezone ušao u takmičenje kao potajni pretendent na finale. Međutim, preveliki broj novajlija je učinio da Kragujevac ne prođe ni u polufinale.U utakmicama se videlo da se rad i sistem u napadu koji forsiraju i u seniorskom timu isplaćuje i kod juniora. Ove godine je problem bio u odbrani, ali poznajući i trenere i igrače mogu reći da će se u narednim godinama rad sa ovim dečacima isplatiti i da će trofej i u juniorskoj konkurenciji doći u Kragujevac. Masovnost fleg pogona u ovom gradu počeće već naredne godine da se isplaćuje, a sistem koji je uspostavljen kao i sam brend Wild Boarsa će ovom timu doneti željene rezultate.
Kraljevo Royal Crowns
Kraljevčani su se konsolidovali ove sezone u seniorskoj konkurenciji i odigrali jednu jako kvalitetnu sezonu u kojoj su neke od glavnih rola imali juniori. Juniorska ekipa nije igrala onako kako se očekivalo, ali i tu se može naći i opravdanje jer i njih vode mladi treneri koji uče u hodu. Dosta se u njihovoj igri oslanja na Strahinju Stepovića tako da od kvaliteta njegove igre zavisi i uspeh celog tima. Ne bih se iznenadio da u polufinalu Stepović i Krune dobro namuče pa možda i iznenade Pančevce.
Čačak Angel Warriors
Uz Vojvode najprijatnije iznenađenje. Ekipa već dve godine igra zajedno, kako u juniorima tako i u seniorima. To iskustvo iz seniorske lige je neprocenjivo na ovom nivou i tu se može tražiti glavni razlog ovakve igre Čačana. Kao u Kragujevcu i Pančevu i Čačani su uspostavili svoj sistem i pronašli svoj identitet i to forsiraju u svim uzrastima. U polufinalu će biti oslabljeni neigranjem stratnog QB, ali očekujem da se ostatak ekipe maksimalno usresredi i nadomesti njegov izostanak.
U svakom slučaju očekuju nas jako dobe i neizvesne utakmice u predstojećem polufinalima.
Na kraju ću se vratiti na problem vezan za juniorski pogon o koje sam na početku pričao.
Problem o kojem pričam je veoma bitan za budućnost AF u Srbiji. To je juniorski tj. kompletan omladinskipogon. Naime, prošle godine učešće u JLSu uzelo je, ako se ne varam 15 timova, a tako masovna juniorska liga je bila jako ohrabrujuća iz niza aspekata. Prvi aspekt je taj da je dosta klubova mislilo o budućnosti i da se trudilo da obezbedi priliv novih igrača. Ove godine broj timova je pao na 7, što je manje za više od pola!!!! Spisak kandidata za juniorsku reprezentaciju je prošle godne brojao preko 100 dečaka ove godine će biti oko 60!!! To nam govori daje baza potencijalnih igrača sve manja i manja. Ako se uzme u obzir da su Požarevac i Mladenovac spojili timove da ne bi odustali od takmičenja, da su Dukesi sastavljani od igrača iz cele Vojvodine, da su Vukovi u svoje redove doveli igrače iz Inđije i iz Gorštaka, ozbiljno se dovodi u pitanje budućnost ovog sporta. Kako se stvari odvijaju, neminovno je da će se AF scena malo razrediti, tj da će neki klubovi prestati da postoje, bar u ovom sadašnjem obliku.
Ali da bi sport opstao pored Saveza, koji mora da radi neumorno na popularizaciji sporta (a ne da rešava probleme klubova i pojedinaca), takođe i ljudi u klubu (treneri, predsednici klubova) moraju da se pozabave ozbiljno ovim problemom.
I dalje se u mnogim klubovima očekuje da se ljudi sami od sebe sa ulice pojave i da počnu da treniraju, pogotovo ako su nabildovani onda samo trebaš da im staviš ped i kacigu i eto igrača AF. To vreme je prošlo. Igrača moraš da napraviš. Prvo da ga dovedeš na trening, onda da ga na tom treningu animiraš i tako ga pridobiješ da ostane i nastavi da se bavi američkim fudbalom.
Stanje u društvu je takvo da nove generacije su toliko nezainteresovane za bilo šta u životu, a pogotovo za nešto što iziskuje angažovanje, odgovornost, pa još i trud, kao američki fudbal. Ovo je sve veći društveni problem koji pogađa ne samo AF nego i druge sportove. Ali, drugi sportovi su zastupljeni u našim životima, u raznoraznim medijima mnogo više od američkom fudbalu, od tih popularnih sportova mnogi uspevaju da žive i dobro zarade, pa samim tim im pridaju veću važnost.
Niko ne može dame ubedi da timovi u Beogradu i Novom Sadu ne mogu da naprave juniorske i fleg ekipe koje broje 50-60 dečaka. Kragujevac je uspeo u tome. To mogu i beogradske ekipe, kao i Novi Sad. Ali za to treba vremena, truda i rada. Manje sredine nemaju taj luksuz da budu univerzitetski centri, pa da im svake godine u grad dođe nova generacija studenata od kojih mogu da regrutuju igrače. Zato, neki su izgleda zaboravili kako to ide, treba ući u osnovne i srednje škole i to ne jednom na početku godine, nego stalno. Potrebno je uspostaviti kontakte sa direktorima i nastavnicima fizičkog, predstaviti američki fudbal kao školski sport. Kada se obiđu sve škole u gradu ili opštini opet ispočetka i tako će deca polako početi da čuju za klubove američkog fudbala. Onda na času fizičkog jednom ili dvaputa nedeljno održavati čas AF i tako animirati decu. Svaki nastavnik fizičkog bi to dozvolio, jer neko drugi umesto njega radi. Toliko je DIFovaca u skoro svakom timu, pa neka se angažuju i primene svoje znanje u radu sa decom.
Jedna bitna činjenica o koju moraju da znaju svi klubovi: Dokle god imate omladinski pogon, klub će postojati!
Savez tu mora dase uključi pre svega u logističkom a ponegde i u finansijskom smislu. Preko saveza i pojedinih kontakata potrebno je videti da li postoji mogućnost da se dopremi polovna oprema iz Amerike, da se pomogne rad klubova koji imaju juniorske ekipe kao i da motiviše druge timove da prave juniorske timove.
Ovo je ozbiljna tema o kojoj se može raspravljati naširoko i nadugačko, ali svima je jasno da ako nešto ne preduzmemo uskoro očekuje nas slična sudbina Rusije i Italije.
