Paraglajding skok Petra Lončara u kanjon reke Tare

Tek što je nedavno postavio novi svetski rekord izvodeći infinity tumbling u Kapadokiji, naš najbolji akro-paraglajderista Petar Lončar je ostvario još jedan svoj adrenalinski san i jedan od najvećih izazova u karijeri – prvi ikada paraglajding skok sa mosta na Đurđevića Tari. Petar je skočio sa 149 metara visokog mosta, napravio zaokret ispod luka mosta i bezbedno se prizemljio u kanjon.
-Tokom ovog projekta nisam imao pravo ni na jednu grešku, u suprotnom sve je moglo da se završi drugačije – rekao je Lončar.
Iako su sa ovog mosta ranije izvođeni BASE skokovi, paraglajding skok je daleko rizičniji.
– U paraglajdingu postoji samo jedan način da skočite sa fiksnog objekta, a to je takozvani roll over, kada paraglajder spustite ispod sebe odnosno objekta i napravite telom salto unapred. Iako to isto možete da uradite i sa BASE opremom, zbog konstrukcije paraglajdera veća je mogućnost za pehove i samim tim je ovakav skok opasniji – objašnjava Petar.
Ovaj projekat je imao u glavi prethodne četiri godine i za njega se temeljno pripremao, a u Crnoj Gori proveo je dva dana kako bi ispitao sve uslove pre samog skoka.
– Zaključio sam da je skok moguć samo oko šest sati ujutru zbog uslova na mostu, tada nema ljudi i saobraćaja. Jer kada bi se na primer desilo da prođe kamion preko mosta i zatrese ga, a ja stojim na ogradi sa 20 kilograma teškom paraglajding opremom, mogao bih da izgubim ravnotežu i padnem. Osim toga vremenski uslovi su takođe morali da budu perfektni što znači da nema vetra. I najmanji vetar mogao je da odloži ovaj projekat, jer u tom slučaju bilo bi suviše rizično i da se popnem na most – kaže Lončar.
Kada su svi uslovi bili stvoreni, Lončar je imao prozor od minut i po da zapravo izvede skok zbog kog će vam srce sigurno brže lupati, a dlanovi se znojiti.
– Veliki izazov bilo je sletanje, jer u kanjonu postoji samo jedna opcija i skok je morao da prođe bez greške kako bih sleteo na planirano mesto. Paraglajder je morao da se otvori na 100 metara od najniže tačke u kanjonu kako bih mogao da napravim zaokret ispod luka mosta i prođem ka mestu sletanja – objašnjava Petar.
Bez obzira na njegovu neustrašivost i iskustvo, priznaje da nije bilo lako smiriti živce pred ovaj adrenalinski izazov.
– Najbitnije je da sam došao utreniran i potpuno siguran da mogu da izvedem ovaj skok. No uprkos tome bio sam nervozan. Nekoliko dana pred skok sam govorio sebi da će sve proći kako treba, jer u suprotnom ne znam kako bi se sve završio. Kod ovakvih poduhvata najbitnije je da razmišljate samo o najboljem scenariju – kaže on.
Grandiozni most na Đurđevića Tari smešten je između sela Budeševica i Trešnjica. U pitanju je betonski, lučni most koji je građen od 1938. do 1940. godine i kada je napravljen bio je najveći drumski most od armiranog betona u Evropi i jedan od najvećih u celom svetu. Taj most ima tradiciju skakanja bandžija i spuštanja ziplajnom, dok je rafting Tarom koja protiče ispod njega takođe jedna od popularnih aktivnosti, pa onda i ne čudi što je kao stvoren za avanturiste.
– Kada sam prvi put posetio ovaj most pre četiri godine, bio sam siguran da ću se baš tu suočiti sa jednim od najvećih izazova u karijeri. Privuklo me je to što niko pre toga nije skakao paraglajderom sa tog mosta i samim tim bio je idealna lokacija za ovaj projekat. Ranije u paraglajdingu nije bilo tih mogućnosti, a sada skačemo iz helikoptera, aviona, balona, kao i sa fiksnih objekata. Pomeramo granice i to ćemo nastaviti da radimo – kaže Lončar.
Uskoro prirpema još jedan projekat u Srbiji, ali nije želeo više da nam otkriva o čemu se radi, a znajući njega nema sumnje da će biti nešto spektakularno.