Trokolice jure Beogradom
Sve je spremno za drugu po redu Red Bull Trku Trokolica koja će se održati u subotu, 16 oktobra sa početkom u 13 časova u Dobračinoj ulici. Poslednji treninzi pokazali su da trokolice jure i do 60 kilometara na čas što najavljuje uzbudljivu trku u subotu.
Trokolice se na velika vrata vraćaju na beogradske ulice. Poslednji treninzi pokazuju da današnje trokolice postižu brzine i do 60 kilometara na čas! Na Red Bull Trci Trokolica u subotu 16. oktobra sa početkom u 13 časova startovaće 64 takmičara, podeljenih u 16 grupa po 4 takmičara.
Kralj trokolice iz pedesetih godina prošlog veka, ujedno i najstariji učesnik na subotnjoj trci Vlada Grof (68), preneo nam je svoje dugogodišnje iskustvo u pravljenju trokolica.
Vaše prvo iskustvo sa trokolicom?
Trokolicu sam prvi put video 1950 godine kada je Kene, dečak iz susednog kraja, doneo na Dorćol. Nakon što smo videli trokolicu, društvo iz kraja i ja smo narednih pet ili šest godina vozili trokolice po Beogradu. Trokolica je bila pravi hit među klincima, sećam se da su ih vozili po kraju do sedamdesetih godina prošlog veka.
Zašto se ovo vozilo zove trokolica?
Jednostavno zato što ima tri točkića.
Koje su sličnosti i razlike u pravljenju trokolica pre 60 godina i sada?
Nekada smo trokolice pravili od dasaka koje smo imali u podrumu, umesto točkića smo koristili tri lagera, a za osovine smo koristili drške od metle. Ne sećam se metle iz detinjstva da je imala celu dršku. Umesto šrafova smo koristili metalne štapiće koje smo zagrevali do usijanja i njih smo gurali kroz drvo kako bismo učvrstili volan za glavnu dasku, a lager za osovinu. Nije to bilo najsrećnije rešenje, jer se sve treslo, ali je zabava bila odlična.
Danas, princip pravljenja trokolica je ostao skoro identičan. Postoji glavna daska na koju se pričvršćuje volan. Za osovinu se koriste metalne šipke sa navojima, a umesto lagera, trokolice danas imaju silikonske točkiće koji se mogu kupiti u skoro svakoj sportskoj prodavnici.
Najveća razlika u trokolicama od pre 60 godina i sada je brzina. Na internetu sam video snimak Tomislava Relje, jednog od takmičara, gde je postigao brzinu od 60 kilometara na sat. Trokolice danas zaista jure!
Sa kakvim ste se problemima sretali dok ste kao dečak vozili trokolicu?
Problem je bio podmazati zarđale lagere da bi se dobro okretali. Za podmazivanje smo koristili svinjsku mast. Ipak najveći problem je bio kada ispadne kuglica iz lagera. Kako nismo imali dovoljno lagera jedino što nam je preostajalo jeste da tražimo kuglicu prečnika 7 milimetara po ulici i da je vratimo u lager.
Gde su se nekada vozile trokolice?
Vozili smo ih svuda po Dorćolu, ali ipak Cvijićeva i Vojvode Dobrnjca su nam bile omiljene ulice za spuštanje.
Iz kog razloga ste se prijavili na Red Bull Trku Trokolica?
Trokolica je deo mog detinjstva kog se rado sećam. Pre dve godine sam učestvovao na prvoj Red Bull Trci Trokolica. Za subotu sam pripremio i specijalnu trokolicu u kojoj ću provozati svoje unuke i nadam se da će se i oni kada još malo porastu baviti ovim sportom.
Očekujete visoki plasman na trci?
Naravno da bih voleo da pobedim, ali čisto sumnjam u to. Ostali takmičari su daleko mlađi od mene i imaju između 15 i 30 godina. Mislim da je bitno da se svi dobro zabavimo i da trokolica ponovo zaživi u Beogradu.
Da li zaista vidite trokolicu kao sport?
Naravno da trokolicu vidim kao vrstu sporta. Ovi mladi momci su se tokom treninga bezbroj puta penjali na vrh ulice kako bi se spuštali. Osim toga protiv sebe imaju 63 takmičara koje treba da pobede. Nadam se da će uskoro biti osnovano i društvo koje će se baviti razvojem ovog izvorno srpskog sporta!
