STS Beograda traži „jedan klub – jedan glas“
Predsednik Stonoteniskog saveza Beograda Dušan Osmanagić, najtrofejniji selektor i trener u istoriji našeg sporta, izjavio je pre Skupštine Stonoteniskog saveza Srbija 17. decembra, da ova organizacija neće imati kandidata za predsednika STS Srbije i neće se boriti za druge funkcije!
– Stonoteniski savez Beograda nije bio zadovoljan kako je predsednik STSS Zoran Kalinić sa saradnicima vodio savez, na šta smo nebrojano puta ukazivali na sastancima Izvršnog odbora STSS, jer smo se trudili da se svi problemi prvo rešavaju u kući, a kada se to nije moglo, obavestili smo i OKS i Ministarstvo omladine i sporta. Zalagali smo se za promene da se zaustavi urušavanje stonog tenisa, koji je sada daleko od nekada trofejnog olimpijskog sporta – kaže Dušan Osmanagić.- Kalinić, za koga mogu da kažem da je bio dobar igrač, disciplinovan na treninzima i veoma posvećen obavezama, ali se pokazao kao slab funkcioner, je podneo ostavku i da mojim protivnicima bude lakše, Stonoteniski savez Beograda neće imati kandidata za novog predsednika, a podržaćemo svakog, ma iz kog regiona bio, ukoliko nam obeća da će u svom mandatu izmeniti Statut STSS i da će generalni sekretar Stonoteniskog saveza Srbije biti iz mesta gde je sedište saveza. Može da bude, da tako kažem, i brat novog predsednika, ali da je iz grada u kome je kancelarija STSS. Trenutno, prvi oprativac saveza živi 200 km daleko i dva ili tri puta mesečno svrati u kancelariju.
Osmanagić smatra da je Statut STS Srbije, koji daje neograničenu vlast predsedniku, jedan od uzroka lošeg stanja u srpskom stonom tenisu:
– Predsednik bira dva člana Izvršnog odbora, a regioni Vojvodina, Beograd, Niš i Kosovo, kao i Invalidski stonoteniski savez Srbije daju po jednog. Deveti član je predsednik Stručnog saveta koga bira Izvršni odbor na predlog predsednika i u poslednje vreme uvek je bio „predsednikov čovek“, tako da je bilo nemoguće bilo šta promeniti, ako nije po volji predsednika. Sve odluke su donošene, na prvi pogled, demokratski, glasanjem, ali je, na primer, u ovom mandatu, predsednik uvek imao apsolutnu većinu: sebe, dva člana koje je sam izabrao, predstavnika Vojvodine i predsednika Stručnog saveta. Ako je zagustilo, lako se našao glas za, kako ja kažem, poklon od „sto loptica“. I novi predsednik Stručnog saveta STSS je dobijen preglasavanjem. Nije se vodilo računa o interesima stonog tenisa već samo da se u Izvršnom odboru dobije još jedan „siguran glas“. Izabran je, takoreći, nepoznat čovek u odnosu na kandidata STS Beograda Zorana Gajića trenersku legendu Jugoslavije i Srbije, koji je trenirao Karakaševića i Kosanovića, vodio sa velikim uspehom nacionalne selekcije Holadnije i Grčke i klubove u Švedskoj, ali je često sarađivao i samnom. Kao delagat u Izvršnom odboru sam, u poslednje vreme, glasao ili bio uzdržan, iako se znalo unapred kakav je ishod. Statut u delu koji se tiče Skupštine nije dobar. Ovako kao je sada, sa „predstavničkim sistemom“ gde glasaju delegati regionalnih saveza, može lako da se dogovori ishod glasanja. Predlažemo direktni izborni sistem „jedan klub – jedan glas“ što će otežati lobiranje i manipulacije. Time bi se promenio i način izbora Izvršnog odbora. Mislim da STS Beograda ne traži ništa loše i svako kome je boljitak stonog tenisa na srcu, mora da bude uz nas u ovim promenama.
U poslednja tri mandata srpski stoni tenis su vodili stonoteniski radnici iz Subotice i Osmanagić, bez dlake na jeziku, kaže da su „ispustili dizgine iz ruke“, ili su ih zatezali pogrešno:
– Nisu dovoljno vodili računa o tome koliko i kako treniraju naši igrači. Imali smo dobru generaciju i nismo je u potpunosti iskoristili, a tu je u mnogome kriv savez. Pojavilo se mnogo novih takmičenja, pored SP i EŠ i mastersi i svetski kupovi, na kojima naši igrači nisu učestvovali, pa javnost nije ni znala za njih. U Evropi je u toku oseka vrhunskih igrača, povukli su se ili se povlače Valdner, Person, Kreanga, Samsonov, Sejv, Primorac, Lupulesku pa čak i Bol…. Hrvati su, na primer, to iskoristili „uskočio“ je anonimac Gaćina kao i, recimo, Portugalci koji su izbili u evropski vrh. Da su Karakašević, Pete, Jeftović… radili kao neki drugi evropski igrači po pet časova dnevno, a ne po sat – dva, ne bismo bili tu gde smo. Novi predsednik STSS mora da preispita, u saradnji sa strukom, kako se i koliko radi u klubovima i kakve trenere imamo, kao i ko i na koji način bira reprezentaciju. Ako pokaže iskrene namere da tu nešto promeni, imaće našu punu podršku i pomoć. Nevolja je, što mi se čini, da u nekim kategorijama počinjemo od nule.
Na kraju, Osmanagić je, malo u šali, više u zbilji, rekao:
– Molim sve kadidate za predsednika da ne spominju da se poznajemo ili, ne daj Bože, da smo prijatelji. Ja sam Baba Roga srpskog stonog tenisa i na sam pomen mog imena sigurno gube izbore. Lično, mislim da bi najbolji kandidat bio Milivoje Karakašević, čovek ogromnog autoriteta i veoma pošten i moralan. Ali, nekoliko puta mi je rekao da nema nameru da se uključi u rad stonoteniskih organizacija, što je velika šteta…
Na sajtu STSS objavljeno je da su pristigle četiri prijave kandidata za predsednika: Dušan Popović („Josip Kolumbo“, Niš), Oliver Radošević (Topličanin, Prokuplje), Dušan Stevanović (Prva petoletka, Trestenik) i Dmitar Majstorović („Banat“, Zrenjanin).
Skupština STS Srbije, na kojoj će se birati novi predsednik, je 17. decembra u 14 časova u Novom Sadu u Masarikovoj 25/3.
