Stonoteniseri IMT dobili bitku, rat još traje!
Preko stotinu stonotenisera, stonoteniskih i sportskih radnika, ljubitelja sporta i legendi stonog tenisa, sprečili su sudske izvršitelje da uđu u dvoranu IMT na Starom aerodromu i isele je, na osnovu sudske presude.
Time je dobijena bitka ali ne i rat protiv firme „Aerport siti“ koja polaže pravo na dvoranu (inače zakonom zatićen deo zdanja hangara starog aerodroma koje je projektovao Milutin Milanković) i sudski izvršitelji su najavili dolazak 24. jula u 7,30 časova kada će ponovo pokušati iseljenje. Sudski izvršitelj je upozorila okupljene da „ih je direktor kluba uvukao u krivično delo jer sprečavaju izvršenje“ a jedan od veoma osionih članava tima izvršitelja je stalno upozoravao kako je „zabranjeno fotografisanje i snimanje“ kao da se radi o tajnom objektu CIA a ne sportskoj sali.
– Dobili smo na vremenu jer smo uložili žalbu Apelacionom sudu koja, na želost ne odlaže izvršenje – kaže Milorad Trpkovski član i dugogodišnji trener IMT, generalni sekretar Balkanske stonoteniske unije i sekretar Stonoteniskog saveza Srbije.- Obavestili smo i dobili podršku da se sport ne dira od Ministarstva omladne i sporta Srbije koje je u renoviranje ove sale svojevremeno uložilo 250.000 maraka, a o celom slučaju je informisan i kabinet predsednika Srbije Tomislava Nikolća kao i druge nadležne institucije. Nemamo drugu salu, ne znamo šta ćemo sa stolovima, peharima, dokumentacijom…Sa EŠ u Češkoj, gde smo osvojili dve medalje, uskoro se vraćaju reprezentacije, čekaju ih nove pripreme a ukoliko Beograd ostane bez ove dvorane neće imati gde da treniraju!
Na užasan položaj stonogtenisa ukoliko ostane bez ove dvorane ukazao je i Aleksandar Karakašević proslavljeni reprezentativac:
– Od pre desetak dana sam postao trener IMT i odmah sam ostao bez sale.Ovo je uz centar u Subotici, bila jedina dvorana sa osam stalno postaljenih stolova na kojim su trenirali svi reprezentativci i stoni tenis će se svesti na hobi i rekreativni sport u Beogradu ako ostanemo bez nje. O nekad najatraktivnijeg i medijski veoma praćenog sporta spao je najniže grane i imam utisak da za stoni tenis nikome nije stalo.
Boris Damjanović potpredsednik IMT je ukazao na nekoretan odnos firme „Aerport siti“ prema klubu IMT i izostanak dobre volje da se spor reši:
– Za nove pregovore je kasno, imaju presudu za iseljenje, za koju smatram da je doneta pod veoma čudnim okolnostima jer je ovaj objekat pod sporom uzmeđu IMT i „Aerport sitija“ u vrednosti od 900.000 evra ali to sudija u našem predmetu nije uzeo u obzir. Takođe veoma su sumnjive okolnosti kako je državno vlasništvo, jer posedujemo dokumentaciju da su ovaj teren i hangar vlasništvo države i Vojske Jugoslavije a koristio ga je IMT, uknjiženo na „Aerport siti“. Takav slučaj nije zabeležen ni u jednoj drugoj pravnoj državi.
Damjanović je ukazao i na siledžijski postupak predstavnika „Aerport sitija“:
– Doneli su nalog za iseljenje kada direktor kluba IMT nije bio tu i mi nismo hteli da ga primimo, takve dokumente zna se ko prima. Bacili su ga na pod i rekli da smo ga primili. Tražili smo od firme „Aerport siti“ da nam adaptira neki drugi prostor u vrednosti do 160.000 evra koliko smo mi uložili i ovu salu. Veoma osioni direktor „Aerport sitija“ mi je na poslednjem sastanku rekao da neće ni da razgovara o tome i 15 dana posle toge došla je i tužba. Spor inače traje preko šest godna, promenjen je, iznenada, sudija i vrlo brzo potom je doneta i presuda što je takođe veoma sumnjivo.
Predstavnici „Aerport sitija“ nisu želeli zvanično da daju izjave za štampu i TV rekavši da „atmosfera i okolnosti nisu prihvatljivi“. Prisutni su izlili gnev na elegantno obučenog gospodina iz firme „Aerport siti“:
– Sram da te bude, došao si u cipelama i u odelu od hiljadu evra da otimaš srpskom narodu sirotinju… Na damo ovu salu…
Obezbeđenje „Aerport sitija“ je stalno insistiralo na zabrani snimanja i fotografisanja, ali se povuklo pred gnevom okupljenih. Policijske patrole koje su pristigle nisu imale razloga da intervenišu.
U ovom slučaju na jednoj strani su zakon i sud, na drugoj – pravda. Bilo bidobro ponovo ispitati kao je teklo suđenje i na osnovu kojih dokumenata je sud presuđivao, posebno kada je u pitanju upis državnog vlasništva u katastar kao privatne svojine. Od toga treba, prvo, početi…
Hronologija spora IMT – „Aerport siti“
„Stonoteniski klub IMT je, odlukom UO fabrike IMT, na korišćenje dobio deo hangara Starog aerodroma, u objektu pod zaštitom države (konstrukcija Milutina Milankovića). UO IMT je prvu odluku o tome, doneo krajem osamdesetih godina, a istu potvrdio 2001.
Stonoteniski klub je adaptaciju prostora u stonotenisku dvoranu izveo u periodu 2001. do 2003. sopstvenim i sredstvima koje mu je na konkursu dodelilo Ministarstvo omladine sporta Srbije (donacija oko 250.000 DM, sopstvena sredstva oko 150.000 DM).
U međuvremenu fabrika IMT, zajedno sa investitorima iz Izraela, formira firmu „Aerport siti“, iz koje se, kasnije, povlači IMT i stranom investitoru prepušta sva prava na zemljište Starog aerodroma. Ova firma je gradila poslovne objekte na lokaciji Stari aerodrom, da bi u jednom trenutku zatražila da fabrika obezbedi da Stonoteniski klub, koji koristi deo postojećeg objekta, potpiše ugovor o zakupu, po kome ne plaća nikakvu zakupninu, a klubu je prezentirano da je to samo formalno radi kompletiranja dokumentacije o svim objektima i zemljištu.
Obzirom da se uprava kluba protivila potpisivanju takvog dokumenta, na ugovoru se kao garant pojavila i fabrika IMT, a treći potpisnik je bio tadašnji generalni direktor Vidan Đoković. Ovaj ugovor je potpisan 2004.
„Aerport siti“ je ubrzo ušao i u spor sa fabrikom IMT, koja ga je tužila za neplaćanje sume od oko 900.000 evra. Od 2007. Aerport siti“ je započeo pritisak na klub, da počne da mu plaća veoma visok zakup, ili se iseli iz objekta, što je bilo neprihvatljivo, pa je uprava kluba predložila da „Aerport siti“ uloži u adaptaciju sličnog objekta, u koji bi se klub preselio.
Umesto dogovora „Aerport siti“ je 2008. tužio STK IMT, tražeći njegovo iseljenje i ogromnu novčanu nadoknadu troškova. Klub je angažovao svog pravnog zastupnika, a u spor se umešala i fabrika IMT, kao i Ministarstvo omladine i sporta preko pravobranioca. Spor je trajao do juna 2013. kada je presuđeno u korist „Aerport sitija“. Nakon toga je došao i zahtev za izvršenje presude.
Podršku klubu IMT pružili su Stonoteniski savez Srbije i Stonoteniski savez Beograda. Pisma su potpisale legende srpskog stonog tenisa Zoran Kalinić predsednik STSS i Dušan Osmanagić predsednik STSB“.
