Kako je Damir Mikec upoznao, zavoleo i u Beograd iz dalekog El Salvadora doveo Melisu Karbalo
Damir Mikec olimpijac beogradskog Policajca, upoznao je strelca iz El Salvadora Melisu Ivet Perez Karbalo (Melissa Ivette Perez Carballo) 2005. Posle pet godina ljubavi na daljinu, susreta na takmičenjima i retkih trenutaka provedenih zajedno, Damir Mikec je odlučio da je, pošto je prvo razgovarao i sa njenom majkom (i četiri sestre) u glavnom gradu San Salvadoru, dovede u Beograd čiji je stanovnik postala u avgustu! Na njen rođendan 3. avgusta Damir Mikec je u Minhenu na Šampionatu sveta osvojio olimpijsku vizu za London…
– Sada smo, što se tiče zakona, u vanbračnoj zajednici, a i za to je potrebno mnogo papira za boravak u Srbiji. Problem je što je najbliža ambasada El Salvadora u Beču. Pošto je Melisa naučila nekoliko srpskih reči, a dve su „malo“ i „polako“, tako ćemo i da gradimo budućnost – polako i po malo, korak po korak… Učlanio sam je u moj klub Policajac, koji nam veoma pomaže, sada može da gađa na svim našim takmičenjima i prvenstvima, ali i na turnirima u okolnim zemljama, što joj je veoma važno jer želi da izbori vizu za Olimpijske igre u Londonu 2012.
Tako je Damir Mikec u nekoliko rečenice opisao dolazak naše snajke iz El Salvadora, najmanje države Centralne Amerike, od nešto preko pet milona stanovnika, smeštene između Gvatemale i Hondurasa. I nije se više mešao u razgovor, intervenisao je samo da nešto pojasni…
– Bila sam uzbuđena i radoznala kada mi je Damir predložio da dođem u Srbiju. Nije sve jedno bilo ni mojoj majci, a ni sestrama. Nisam baš tačno znala gde idem, rekli su mi samo da je to evropska zemlja i da je hladno zimi, ali me je Damir mnogo pričao o Srbiji i uverio me da će mi se dopasti. Sada, posle nekoliko meseci, oduševljena sam Srbijom. Pre svega veoma mi se sviđaju ljudi, srdačni su, opušteni, veseli, pravi džentlmeni, veoma liče na moje zemljake. Stekla sam za kratko vreme mnogo prijatelja, presrećna sam i uživam u svakom trenutku boravka – objasnila je Melisa Karbalo kako je doživela Srbiju.
Poteškoća ima, kako kaže, samo kada su u pitanju njene puške sa kojima gađa u Srbiji. Pošto nije vlasnik oružja, ne može da ga nosi preko granice, pa su joj je nedavno u Rio de Žaneiru, na Šampionatu Južne Amerike koji je bio kvalifikacioni za London, poslali puške iz El Salvadora. Nije, na žalost uspela da se domogne vize, ali je bila članica reprezentacija El Salvadora koje su osvojile dva srebra (MK puška 3 puta 20 i 60 ležeći) i bronzu vazdušnom puškom!
– Sistem takmičenja u Srbiji je mnogo razvijeniji, bogatiji i kvalitetniji nego u El Salvadoru, gde u celoj sezonim imamo pet takmičenja, od tog tri jača i to u susednim zemljama. U mojoj zemlji streljaštavo jeste sport, ali se niko njime ne bavi svo vreme, uporedo radi ili studira a trenira kada može. Takođe, nema strelišta u drugim gradovima, ako želiš da se baviš streljaštvom moraš da budeš u glavnom gradu. Trenera, takođe, nema mnogo. Sa nama je radio trener iz Nikaragve poslednjih deset godina. Zato se nadam da ću moći da podignem nivo rezultata i dogodine u oktobru na Panameričkim igrama izvadim vizu za Olimpijske igre u Londonu. Mnogo mi pomaže Damir, pre svega u taktici i tehnici i uz mene je na svakom treningu. Tu je i Seba (Milenko Sebić, reprezentativac Policajca), koji mi šteluje pušku. Oduševljava me i drugarstvo među strelcima, ne samo u Srbiji. Nedavno, kada smo išli za Zagreb, nisam znala da mi treba viza, i, naravno, na granici su nas zadržali, ali je Damir pozvao prijatelje u Zagrebu i javili su da me puste. Gađala sam i u Beogradu na Internacionalnom prvenstvu i morali smo da „spasavamo“ organizatora i sami smo napravili u „Radnoj ženi“ zastavu El Salvadora. Koštala je 50 evra, sada je nosim gde god krenem, da olakšam posao domaćinima…
Završila je na Univerzitetu u San Salvadoru komunikacije. Bila je skoro godinu dana voditelj na lokalnoj TV, imala je svoj tok šou od 21 čas subotom uveče, u udarnom terminu. Snimila je i nekoliko reklamnih spotova, a pred polazak za Srbiju radila je u banci!
– Posle ljudi u Srbiji, najviše mi se dopada hrana. Probala sam u drugim zemljama razna jela, nešto mi se dopalo, nešto nije, ali Srbija je po tom pitanju fantastična – sve mi se sviđa i sve jedem sa velikim zadovoljstvom. Mislim da imate najbolju hranu na svetu! Burek, ćevapčići, pljeskavice, pasulj, čorbast i prebranac, mnogo interesantnih kuvanih jela, i uz sve to i crni luk! Obožavam crni luk, ali se trudim da ga jedem samo uveče i to kada ne izlazimo. Polako učim srpski, ali i da kuvam od Damirovog tate, on je majstor. Imam utisak da mi je uprvo vaša kuhinja pomogla da prebolim odlazak i rastanak od porodice. Takođe, prijatno me je iznenadilo i koliko je Srbija bezbedna zemlja. Znam da tu i tamo ima incidenata, ali, u celini, osećam se sigurno, vozim bicikl na Adi i po gradu, uveče možemo da se vratimo i u sitne sate bez brige…U San Salvadoru je sve pod obezbeđenjem.
Melisa Karbalo (Ivet joj je kršteno ime, Perez prezime oca, Karbalo prezime majke), je rođena 1987. Počela je da trenira streljaštvo 2003. Najbolje rezultate zabeležila je vazdušnom puškom i lični rekord joj je 396 krugova. MK puškom, više voli da gađa 60 metaka ležeći i lični rekord joj je 595 krugova. Gađa i trostav 3 puta 20 metaka i najbolji rezultat joj je 582 kruga. Čekala je dve godine da je sa vazdušne puške prebace na MK pušku. Prvo je morala da se pokaže i dokaže…
Od 2005. je stalno bila šampion El Salvadora vazdušnom puškom. Najveći uspeh joj je pojednačno srebro vazdušnom puškom na prvenstvu Centralne Amerike i Kariba 2005. kada je bila i članica reprezentacije koja je osvojila srebro MK puškom trostav. Na Igrama Centralne Amerike i Kariba 2010. osvojila je pojedinačnu bronzu vazdušnom puškom, zlato u ekipi ovim oružjem i srebro u trostavu! Sa Internacionalnog prvenstva na Kubi, koje uživa veliki ugled u regionu, ima srebro vazdušnom puškom 2005. a sa „Alba igara“ iste godine srebro ovim oružjem i zlato u ekipi vazdušnom puškom.
– Još ne razmišljamo o braku, neka prođe malo vremena, pa da vidimo. Trenutno, najvažniji cilj je da sa Damirom budem u Londonu 2012. ali ne kao turista već kao učesnik. On već ima vizu, sada je red na mene… Samo polako i moram da budem strpljiva. Nisam baš zadovoljna trenutnom formom, ali nemam svoje puške, moram da se naviknem na nove. Do Panameričkih igara iduće godine moram da imam rezultat za olimpijsku vizu. U Riju, pre nekoko meseci, rezultat od 395 krugova vazdušnom puškom vodio je u London. Osećam da to nije nedostižno…
I – nije: na Internacionalnom prvenstvu Beograda prvog dana imala je 384 kruga, drugog dana 392 kruga! Na trećem Kupu Srbije zabeležila je 386 krugova. Biće potrebno još malo vremena da „uhvati ritam“, ali i da probije onu psihološku granicu veoma bitnu kod svakog strelca, da je dobar rezultat vazdušnom puškom samo onaj od 395 i više krugova…
Damir Mikec je ove godine osvojio zlato i srebro vazdušnim pištoljem na Svetskim kupovima u Fort Beningu, odnosno Pekingu, zauzeo je ovim oružjem peto mesto na Svetskom kupu u Beogradu, bio je osmi u finalu na Šampionatu sveta u Minhenu, kada je osvojio i olimpijsku vizu za London. Slavio je u finalu Kupa Srbije vazdušnim pištoljem, bio je vicešampion Srbije MK pištoljem, ima i dve bronze – sa Šampionata Srbije vazdušnim pištoljem i iz Finala kupa Srbije MK pištoljem. Završio je sezonu na petom mestu svetske rang liste vazdušnim pištoljem…
Pa posle neka neko kaže da ljubav ne čini čuda…
