Gađanjem u jubilarnu metu obeležena 125. godišnjica Streljačkog saveza Srbije
Streljački savez Srbije organizovao je revijalno gađanje u jubilarnu metu povodom obeležavanja jubileja, 125 godina od osnivanja Saveza streljačkih družina Srbije 31. avgusta 1887.
Učestvovalo je preko 150 strelaca, trenera, streljačkih i sportskih radnika i prijatelja streljačkog sporta a prisustvovale su ugledne zvanice iz Olimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije i predstavci preko 50 klubova i družina.
– Ovo je izuzetan jubilej, koji proslavljamo u godini kada je streljaštvo donelo srpskom sportu dve olimpijske medalje u Londonu – rekao je Nenad Petković generalni sekretar Streljačkog saveza Srbije.- Takmičanje organizujemo na strelištu na Carevoj Ćupriji podignutom još 1952. koje je u veoma lošem stanju i na kome, sticajem okolnosti, moraju da treniraju i srpski olimpijci. Nadamo se da ćemo kraj ove jubilarne godine dočekati makar sa čvrstim obećanjem nadležnih institucija da ćemo konačno dobiti streljački centar kakav zaslužuje sport sa 12 olimpijskih trofeja. Rezultati su bili u drugom planu, raduje nas ovako lep odziv.
U gađanju vojničkom puškom, pobedio je Saša Soboljev sa 43 kruga (pet metaka), ispred Milosava Simovića 40, Bobana Marinkovića 40, Živice Dimkovića 37, Zorana Matića 36, Nebojše Jovanovića 36, Borislava Kobala 35 i i Mališe Markovića 35 krugova.
U gađanju vojničkim pištoljem, slavio je Pavle Zlatić trener srpskog bronzanog olimpijca Andrije Zlatića, sa 48 krugova (pet metaka) ispred Igora Todića sa 45 i Damira Mikeca takođe sa 45 krugova. Među osam najboljih koji su sa osmoricom najpreciznijih puškom gađali u jubilrnu metu, bili su i Mitja Grgić 42, Dimitrije Grgić 41, Marko Marinković 41, Marko Tošić 41 i Nikola Božić 41 krug.
Srbislav Jakovljević dugogodišnji trener družine “Dragan Jeftić Škepo” iz Gornjeg Milanovca, uručio je predsedniku Streljačkog saveza Srbije Obradu Stevanoviću prigodan poklon povodom jubileja, a trofejnim bajonetima nagrađeni su najbolji u gađanju pištoljem Pavle Zlatić, puškom Saša Soboljev i u jubilarnu metu koju je oslikala Jelena Ristić Badnjevac član likovne sekcije Streljačkog kluba Pančevo, Jovan Tošić.
Osnivačka skuština saveza održana je u 31. avgusta 1887. za vreme drugog Prvenstva Srbije („Zemljskog gađanja“) u Kragujevcu. Prvi predsednik bio je general Milojko Lešjanin.
Prvo streljačko takmičenje je održano 1851. na tek izgrađenom strelištu u Topčideru u Beogradu i prisustvovao je i srpski knez Aleksandar Karađorđević. Strelište je bilo otvoreno za građanstvo svake nedelje da bi se na taj način, oružje kao simbol slobode i nezavisnosti još više približilo narodu. Aktivnosti i organzaciju streljačkih takmičenja pomagala je i vojska.
Prva streljačka družina osnovana je 1865. pod imenom „Beogradska streljačka družina“. Gradske vlasti su međutim, tek 15. jula 1866. odobrile Ustrojstvo (statut) kada je i zvanično počela da radi.
Prve družine u Valjevu i Leskovu osnovane su 1880, a 1881. u Kragujevcu, Pirotu i Nišu.
Prva seoska streljačka družina osnovana je 1888. u selu Grejač kod Aleksinca.
Prvu đačku streljačku družinu osnovao je 1891. u selu Sićevu kod Niša učitelj Jakov Popović. Prema statistici objavljenoj u Streljačkom glasniku, 1895. u Srbiji je bilo 25 gradskih i čak 90 seoskih družina.
“Beogradska streljačka družina” organizovala je u avgustu 1886. “Prvo zemaljsko gađanje” (državno prvenstvo) i pobedio je generala Milojko Lešjanin.
Poseban „Zakon o pomaganju streljačkih i gimnastičkih družina i pet Kola jahača“ u Kraljevini Srbiji donet je 1892. i u mnogome je rešio finansijske probleme ovih društava. Već 1909. Streljački savaz Srbije učlanio se u Međunarodni streljački savez čime je ovaj moderni sport izašao iz okvira tadašnje Srtbije.
Prvi veći uspeh bio je 1911. kada su strelci Srbije učestvovali na međunarodnom takmičenju u Rimu.
Srbija je 1911. imala 1.470 družina sa 60.00 članova (Švajcarska kao streljačka velesila imala je 3.850 družina, Nemačka 909, SAD 869, Austrougarska 460…).
