To su opisali Zaga Aleksandrić, Miroslav Gordić, Aleksandar Bolić, Marko Nešić i Dejan Petrović, dok je Ladislav Kiš na putu sa nekim novim šampionima.
– Od trenutka kada je prvi put na kampu na Kopaoniku stao u red sa ostalom decom, svi su se koškali, pričali, a Nole ih je prekorevao: „Tišina, hoću da igram!“ – priča Zaga Aleksandrić. – OD prvog trenutka je pažljivo slušao i gledao. Kada mu bacite loptu, on svaku loptu vrati. Tada se videlo da je vrlo pažljiv, posvećen, vrlo spretan i okretan. Kao sportista vrlo sam znala ko će i šta da bude.
Ni Miroslav Gordić ne vidi drugačije Novakov početak.
– Od 1994. godine, kada smo pravili prvi kamp na Kopaoniku sam radio sa Novakom. Tu smo ga i pronašli! Od kampa, posle je došao kod nas na Partizan i sve do 1999. godine, do bombardovanja smo svaki dan provodili na terenu zajedno. Od početka je bio mali profesionalac. Kako se sada ponaša, tako se ponašao i tada. Nikad mu nije dosta tenisa. Moliš ga da malo odmoriš. Marljiv, radan, fokusiran i samo njegovom zaslugom je tu gde jeste. Bio je pravi mali profesionalac – opisuje ga Miroslav Gordić.
Aleksandar Bolić je bio uz Noleta tokom bombardovanja.
– Sa Noletom sam radio u vreme NATO bombardovanja. Ni ratno stanje nije ometalo rad. Radilo se i pre i popodne, ni uzbune za vazdušnu opasnost nas ni udaljile sa terena. Oko 2002. godine smo ponovo radili, kada se vratio iz Nemačke, zajedno sa Markom Nešićem, i tada je bio maksimalno fokusiran na tenis i videlo se da će daleko da dogura – priča Aleksandar Bolić.
Nastavio je Marko Nešić.
– Prvi kontakt smo imali 1998. kada sam se vratio sa koledža. Čak ovde kod toplane koju su i bombardovali. Nisam video da neko tako radi kao mlad. Jednostavno nije grešio. Odradi sve vežbe i nastavi dalje da radi. Pravi profesionalac. I u drugom delu našeg zajedničkog rada je bio isti. Fokusiran, vredan. Doduše, bio sam mlad i nisam video to što su pričali Jelena Genčić i Nikola Pilić, da će da bude broj jedan, ali sam video da je fascinantan. Ogromna disciplina i razlikuje se od svih sa kojima sam radio – kaže Marko Nešić.
Dejan Petrović je prvi put video Novaka na Gemaksu kada je radio sa Ladislavom Kišom, dok je još bio aktivan igrač na turu.
– O Novaku ne znam odakle da počnem. Prvi put sam ga video na Gemaksu sa Kišom, a u 15. godini na Partizanu sam ga video da trči na terenu pre nego što smo počeli da radimo. Sa 16 je bio kod mene u Australiji sa pokojnim Jocom Lilićem, i radili smo desetak dana i bol sa njim par dana na juniorskom Australija openu, kada je igrao polufinale. Već 2003. protiv Bugarske bio je sa Bozoljcem peti i šesti igrač u Dejvis kupu. Zatim smo radili malo na akademiji, posle čega je osvojio fjučers. U Čačku smo igrali zajedno, osvojio je singl, a zajedno smo osvojili dubl. Posle toga smo krenuli zajedno. Prva tri grend slema sam mu bio trener. I dogurao je do trećeg kola Vimbldona. U Australiji sam novinarima predstavio Novaka kao budućeg broja jedan. To je lep period, gde smo stavili Srbiju na svetsku tenisku mapu – zaključio je Dejan Petrović.
