Mladi lavovi srpskog tenisa – Krajinović, Milojević, Janković
Filip Krajinović: Jedva čekam povratak na teren
Do skora jedan od najperspektivnijih juniora na svetu, Filip Krajinovic, bio je u silnom usponu, proricana mu je blistava teniska karijera, postao je ekskluzivni član kompanije IMG, koja je vodeća menadžerska kuća u svetu i stalni abonent Bolitijerovog kampa na Floridi. A onda, peh, povreda ramena i lečenje, lečenje…
– Već godinu dana muku mučim sa povredom ramena, i što je najgore, lekari još nisu iskristalisali tačnu dijagnozu – počinje svoju ispovest za sajt TS Srbije mladi teniser. – Idem od lekara do lekara, pokušavam terapijama da saniram povredu, ali ne ide. Postoji i alternativa da odem na operaciju, ali i tu su mišljenja stručnjaka podeljena, pa zato i ja malo odugovlačim sa odlukom. Sada sam ovde u Srbiji, pokušaću još izvesno vreme s terapijama, pa ako ne ide…
Filip je za ovih godinu dana odigrao tri turnira.
– Jedan i po, zapravo, jer sam odustao od dva. Igrao sam, ali ne punom snagom. Povreda je bolna, malo popusti, počnem da treniram i opet se vrati. Frustrirajuće, pogotovo ako se ima u vidu kakav sam zalet dobio prošle godine. Igrao sam i polufinale ATP turnira u Beogradu i želeo sam da to odbranim ove godine, ali nisam mogao. A povreda se javila neposredno po završetku prošlogodišnjeg turnira u Beogradu.
Filip je malo kod Bolitijerija u poslednje vreme, ali smatra da njegova pozicija nije ugrožena.
– Ja sam i dalje na Akademiji. Vrata su mi uvek otvorena, da se vratim i počnem sa ozbiljnim treninzima. Imam njihovu punu podršku, kao i od ljudi u TS Srbije. Ali, pitanje je da li ću se vratiti sada tamo. Mnogo se plaća, a ne igram, niti treniram. Videću. A propustio sam mnogo. Žalim, pre svega, što nisam bio član reprezentacije koja je osvojila „salataru“, žalim što nisam, kao što rekoh, branio polufinale na Srbija openu, i još par finala na čelendžerima. Ma, propustio sam mnogo, ali ja sam dovoljno jak da to ne utiče na mene u nekoj velikoj meri. Da se razumemo, nije mi lako da pauziram ovoliko, ali, ako se mora i ako ću ovu povredu da saniram i da se uspešno vratim na teren, onda neka bude tako. To je deo tenisa, onaj lošiji, ali to je sport.
Za mesec – dva nadaš se povratku na teren. Koliko će proći vremena dok dođeš do onog nivoa pre povrede.
– Ja nisam zaboravio da igram tenis, treniram tu do sat vremena dnevno, ali kada se ima u vidu da sam pre povrede trenirao do pet sati, onda je jasno da moram mnogo da radim da bih dostigao prethodni nivo. Ma, samo da se vratim tenisu, samo da mi sve ovo prođe. Čini mi se da ću veoma brzo zaboraviti proteklih godinu dana i da ću brzo dostići željenu formu.
Mlad čovek ima i svojih zahteva koje nose određene godine. Filip je sada imao više vremena da proživi jedan period kao i svi njegovi vršnjaci.
– Da, imao sam mnogo više vremena da se zabavim, više vremena za porodicu, drugove. Da kažem, uživao sam u životu. Video sam i osetio još nešto i ovde u Srbiji i napolju. Lepo je biti s porodicom, ali, dosta je. Nekako, i to, kao uostalom i sve drugo, ima svoje dobre i loše strane. Nisam baš u poslednje vreme bio u kući, navikao sam se na solo život i sada je malo teže vratiti se u kolotečinu. No, uspevam i u tome. Sada nameravam malo da odem na more. Gde? Neka to ostane moja tajna. Mora se nekada skriti i poneka intima.
Ostavili smo Filipa Krajinovića u uverenju da će povreda, ma kakva bila, ostati uskoro za njim, a s tim i sve ono što je izgubio u najnezgodnijem trenutku karijere. Vreme u kome je imao sve uslove da se vine među velikane svetskog tenisa. Naravno, nije kasno za Filipa. Sudeći po njegovom optimizmu, eto Filipa uskoro u teniskim arenama širom sveta.
Nikola Milojević, momak koji cilja No 1
Mlad je, ambiciozan, pun samopouzdanja i, što je najvažnije, igra tenis toliko dobro da spada u red najperspektivnijih klinaca u svetu. Očekivanja stručnjaka su velika, a bogme i Nikolina. Naravno, kao junior je respektabilan, uspesi su izuzetni, ali, zna se, juniorska konkurencija i uspesi su tek korak ka onom najvažnijem, a to je uspeh u seniorskoj konkurenciji. A Nikola je sebi postavio zaista visok cilj. Uzor mu je Novak Đoković, a želja da u doglednoj budućnosti bude No 1.
– Zašto je to čudno ili neskromno – pita se Nikola.- Novak Đoković je postavio zaista visoke standarde, bar što se tiče nas koji dolazimo iz Srbije. Izvanredni uspesi i, uveren sam, njegovo prvo mesto na ATP listi koje je samo pitanje vremena, ili bolje reći trenutka, tera sve nas koji dolazimo da damo sve od sebe, da radimo više i da se približimo Noletu. Naravno da je to izuzetno teško, ali izazovi uvek podstiču na još veći rad. Uostalom, da uđem u Top 20, što je podvig, niko to neće prihvatiti tako. Potapšaće te po ramenu, reći „dobar si“, ali nisi ni blizu Noleta, ni blizu vrhu. To je potvrda onoga da nam je Nole zadao žestok domaći zadatak.
Nikola se nedavno vratio iz Pariza. Igrao je na Rolan Garosu u juniorskoj konkurenciji. Nastup nije bio prema očekivanju, ali sveukupno, boravak u Parizu, bar iz onog teniskog ugla, za našeg igrača imao je mnogo pozitivnog.
– Da, nisam baš najbolje prošao na Rolan Garosu. Izgubio sam u prvom kolu, naleteo sam na zaista jakog rivala, uz to je bio i stariji, a ni ja baš nisam odigrao taj meč na mom nivou. Da sam dobio prvi set, a mogao sam, sve bi, možda, bilo drugačije. Ali, dobio sam, na drugoj strani, a to je iskustvo. Sparingovao sam Viktoru Troickom, zagrevao ga pred njegov susret s Marejom, odgledao taj meč uživo i uživao, bio tamo gde vreme između mečeva i treninga provode svi igrači, rečju, bilo je izuzetno iskustvo.Za prvi put fantastično.
Nikola je bio i na Australian openu, sada na Garosu, a biće i učesnik vimbldonskog juniorskog turnira.
-Ta četiri Gren slema zaista imaju nešto posebno, neku čudnu, ali fantastičnu atmosferu. Sve vezano za njih je posebno. Ne, nemam tremu pred nastup na vimbldonskoj travi. Jedva čekam da zaigram, da budem učesnik tog, za većinu, najomiljenijeg, a svakako i najvažnijeg teniskog događaja sezone. A nemam tremu jer ću tamo igrati bez pritiska. Biću jedan od najmlađih u toj konkurenciji, čak i dve godine mlađi, ali sledeće godine tamo ću ići da osvojim turnir. Praktično, sada idem u London po iskustvo, da osetim atmosferu, travu…
Po Nikoli uspesi naših tenisera i teniserki stvorili su uslove da juniorski tenis dobije više materijalnih sredstava koji će u nekoj meri olakšati razvoj talenata u Srbiji.
– Svakako da su uspesi u poslednje vreme doneli Srbiji, a i nama mlađim teniserima, neke pogodnosti i, ako ništa drugo, u svetu određen respekt. Ranije, mnogi nisu ni znali gde je Srbija. Posebno, bar kada smo u pitanju mi juniori, poslednji uspeh, osvajanje Devis kupa, što je donelo određena finansijska sredstva u kasu TS Srbije, učinili su da nam se, bar donekle, popravi situacija. Pokrivena su nam putovanja, dobijamo više novca za turnire i pripreme. Naravno, novca nikad dosta, ali da se situacija znatno promenila, to je evidentno.
Kao i svaki teniser, ili skoro svaki, i Nikola ima bolje i lošije segmente svoje igre.
– Pa ne znam baš. Za mene kažu da sam kompletan, da sve udarce podjednako dobro izvodim, ali moje lično mišljenje je da mi je forhend jači. Naravno, imam ja još prostora za učenje, a samim tim i za napredovanje. Kretanje solidno, glava, što je u tenisu možda i najvažnije, mislim na vrhunski tenis je OK, samo ponekad mi se dese neke stvari koje nikako ne želim, a dolaze upravo iz glave. Ali, to se retko dešava i trudim se da iz svake takve situacije izvučem pouku, da se ne bi ponovila.
Kada su u pitanju ciljevi u u juniorskoj konkurenciji, Nikola ističe u prvi plan plasman na listi najboljih juniora sveta.
– Moj cilj je da do kraja godine uđem u Top 10 u juniorskoj konkurenciji, a siguran sam da ću već sledeće istasći kandidaturu i za sam vrh, jer će dosta igrača koji su trenutno ispred mene otpasti s liste jer su i po dve godine stariji od mene. I da, želim da do kraja godine uzmem i neki ATP. Posle Vimbldona nastupiću na par fjučersa ovde u Srbiji, zatim odlazim na US Open i završiću sezonu s juniorskim turnirima.
Poželeli smo Nikoli puno sreće na Vimbldonu, uvereni da će ovo biti novi stepenik u stasavanju još jednog teniskog dijamanta s ovih prostora.
Miki Janković načeo ATP kolač
Još jedan mladi i nebrušeni teniski dijamant iz balkanskog lonca, tačnije iz male Srbije na mapi sveta, ali velike na teniskoj mapi planete zemlje. Momak je član TK Gemax, tamo je počeo, tamo je i sada. U septembru puni 17 godina. Ističe svoje učitelje, pre svih Miću Ratkovića, a povremeno je radio i sa Romanom Savočkinom, trenerom koji je bio teniski trener Janka Tipsarevića s početka Jankove karijere. Sada je na Akademiji u Nemačkoj, onoj istoj na kojoj je, gle slučaja, opet Janko Tipsarević.
– Već, ili tek, kako se uzme, nalazim se u Nemačkoj na akademiji gde je i Janko. Imam sjajne uslove, treniram naporno,, a na raspolaganju imam i dobre sparing partnere. Naravno, kada odlazim na turnire onda sam u Srbiji, jer sam učesnik upravo fjučersa koji se održavaju ovde. Vatreno krštenje, što se tiče profi konkurencije, doživeo sam prošle nedelje na „Mocart fjučersu“ koji se igrao na teniskim terenima na Olimpu. Prošao sam kvalifikacije i odigrao dva kola. Sasvim sam zadovoljan svojom igrom. Sada sam dobio vajld kartu i za turnire koji se igra na MGM. Moram da se zahvalim TS Srbije koji mi je dao vajld karte za oba ova turnira i šansu da igram u profi konkurenciji.
Miki Janković se vratio iz Pariza gde je igrao na juniorskom Rolan Garosu. Postigao je zapažen rezultat, s obzirom da mu je to bilo drugo učešće na jednom gren slemu. Bio je u Australiji, a u Parizu je stigao do četvrtfinala. Doduše, prošle godine je nastupio u Vimbldonu, igrao kvalifikacije, ali nije prošao dalje.
– Igrao sam i u tom meču za ulazak u polufinale Rolan Garosa sasvim solidno. Protivnik mi je bio Hrvat Mate Delić. Izgubio sam 2:6, 5:7, ali ne mogu da žalim. Mate je igrao sjajno, jako je udarao i, kada se sve sabere, bio je bolji i zasluženo je otišao u polufinale. Ne znam da li ću na Vimbldon. Moram da priznam da mi se baš i ne dopada trava. Što se tiče US opena, trebalo bi da odlučim, jer se u isto vreme ovde u srbiji igraju fjučersi i to je sjajna prilika da sakupim još neki ATP poen.
Iz juniorske u seniorsku konkurenciju. Ima li za Mikija neke bitne razlike?
– Skoro i da nema. Na gren slem turnirima nađu se najbolji mladi igrači i po udarcima ni malo ne zaostaju za ovom konkurencijom koja je na fjučersima od 10.000 dolara. Ima par dobrih igrača, ostali me nisu impresionirali.
Miki Janković je dostigao visinu od 180 sm, ali bi voleo još koji santimetar.
– Voleo bih da dođem do 185 to je neka optimalna visina s kojom mogu da imam i jačinu udarca, ali i brzinu. Moj najbolji udarac? Mislim da je to forhend. I volim da igram ofanzivno, da idem na mrežu, bez obzira da li igran na tvrdoj i brzoj podlozi, ili na sporoj kakva je šljaka. Prosto me vuče mreža. Znam da je potrebno odraditi sjajno poen pre nego što dođem na mrežu, nekada sam i nestrpljiv, ali valjda će sve doći na svoje mesto sa iskustvom koje stičem iz turnira u turnir. Obično taj svoj izlet na mrežu ostvarim posle dobrog forhenda, koji mi je , svakako, najjači udarac.
Kada je u Beogradu, Miki trenira sa Peđom Krstinom na Gemaxovim terenima.
– Peđa je sjajan momak, dobro se slažemo, dobro treniramo. Još uvek sam orijentisan na juniorski tenis. Trenutno sam 45. na listi, ali do kraja godine cilj mi je da uđem u Top 20. Ima dosta dobrih igrača, potrebno mi je, uz dobru igru, i malo sreće kod žreba.
Miki, baš kao i većina mladih igrača ima svoje uzore.
– Moj uzor je bio Marat Safin, na žalost prestao je da igra i, naravno, Nole. Ja pažljivo gledam mečeve vrhunskih tenisera, a onda pokušavam da „skinem“ pojedine udarce, kretnje, taktiku, ulazak u udarac, ulazak u teren …
Miki Janković je skroman „klinac“, ali s obe noge na – teniskom terenu. Svestan da ima nešto za tenis, ali i da mora mnogo da radi. I radi.
