VESLANJE
Nikola Stojić: Sve moje evropske medalje
Nikola Stojić je već odavno postao sinonim za srpsko veslanje. Ovaj 38-godišnjak (rođen 15. decembra 1974) u svojoj dosadašnjoj dugoj i plodonosnoj karijeri osvojio je mnoga odličja na najvećim međunarodnim takmičenjima. Niz uspeha, kojem se još uvek kraj ne nazire, produžen je na Evropskom prvenstvu za seniore u Sevilji. Stojić se drugi put u karijeri, ovoga puta u tandemu sa Nenadom Beđikom, popeo na tron Starog kontinenta trijumfovavši ubedljivo u finalu dvojaca bez kormilara. Najsjajnije odličje u Sevilji je, ujedno, sedma uzastopna medalja Stojića na evropskim šampionatima po čemu je jedinstven u celoj Evropi!
Naime, više od tri decenije veslački poslenici iz Evrope borili su se da u međunarodni kalendar vrate evropske šampionate koje su početkom sedamdesetih godina „progutala“ svetska prvenstva, kada je Međunarodna veslačka federacija (FISA) 1974. odlučila da se šampionati sveta organizuje svake godine, a ne kao dotad svake četvrte. Posle mukotrpne borbe evropsko veslačko prvenstvo se ponovo se našlo u međunarodnom kalendaru 2007, kada je u Poznanju (Poljska) održano prvo nakon višedecenijske pauze. Od tada pa do danas održano je ukupno sedam šampionata a jedini evropski veslač koji se peo na pobednička postolja na svakom od njih bio je upravo Nikola Stojić. Podatak za divljenje i strahopoštovanje.
Stojić je od 2007. do 2013. osvojio po dva evropska zlata i srebra i tri bronze, sve u disciplni dvojac bez kormilara. Za to vreme promenio je četiri partnera u ovom čamcu. Tri medalje je osvojio sa Goranom Jagarom, dve sa Nenadom Beđikom a po jednu sa Markom Marjanovićem i Jovanom Popovićem. Evo kako Nikola Stojić u nekoliko rečenica opisuje svoju svaku evropsku medalju.
Zlato na EP 2007. u Poznanju (Poljska) sa Goranom Jagarom
„Bio je to prvi šampionat posle mnogo, mnogo godina. Jagar i ja smo od početka do kraja dominirali i ubedljivo došli do zlatnog odličja. Otvorena je serija a ja tada nisam mogao ni da pretpostavim da će ona trajati do sada“.
Srebro na EP 2008. u Atini (Grčka) sa Goranom Jagarom
„Evropsko prvenstvo u Atini bilo je nedugo posle Olimpijskih igara u Pekingu. U pripremama za ovaj šampionat Jagar se razboleo. Nekoliko dana imao je izuzetno visoku temperaturu i to nam je poremetilo plan treninga. I na samo prvenstvo je otišao rovit što nas je, videlo se kasnije, koštalo odbrane trona. Zbog nevremena u Atini otkazan je finalni dan koji je trebalo da se održi u nedelju i ceo program je zguran u subotu. Samo dve i po sata posle polufinala veslalo se finale. Imali smo tešku borbu sa Grcima za zlato ali u samom finišu smo izgubili snagu i na kraju smo došli do srebra“.
Srebro na EP 2009. u Brestu (Belorusija) sa Goranom Jagarom
„U Brest smo stigli nedugo nakon Svetskog prvenstva u Poljskoj na kojem smo u polufinalu posle velike borbe sa Grcima ostali bez „vize“ za finale ovog takmičenja. Zbog toga smo želeli da im se u Brestu osvetimo za to. Finale je bilo žestoko. Bili smo maksimalno motivisani ali smo još jednom morali da se zadovoljimo evropskom vicešampionskom titulom. Grci su, kao i u Atini godinu dana ranije, bili bolji“.
Bronza na EP 2010. u Montevor o Velji (Portugalija) sa Markom Marjanovićem
„Evropsko prvenstvo u Portugaliji je bilo poslednja velika provera za Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. Došli smo do finala u kojem Marjanović i ja nismo imali sreće. Posle prvih desetak zaveslaja jednom od nas dvojice je veslo duboko zaronilo i već tada smo izgubili ritam. Rivali su se odlepili pa smo gotovo od 200-tog metra morali da krenemo u sprint ne bi li ih stigli. Uspeli smo da se sa poslednjeg mesta probijemo do trećeg i da ozbiljno ugrozimo i Italijane u finišu ali smo na kraju ipak, osvojili, bronzu iza njih i šampiona Grka“.
Bronza na EP 2011. u Plovdivu (Bugarska) sa Jovanom Popovićem
„U Plovdiv smo otputovali svega dve nedelje nakon Svetskog prvenstva na Bledu gde smo Popović i ja izvadili „vizu“ za Olimpijske igre u Londonu. Bili smo premoreni i daleko od neke top forme. Posle kvalifikacija i polufinala izuzetno loše smo počeli bitku za medalje. Od početka smo bili na poslednjem mestu, ali smo skupili snage i zaveslali mnogo bolje. Jurili smo postolje gotovo 1.500 metara. Pretekli smo Poljsku, Belorusiju i Rumuniju i uspeli da se nekako dokopamo bronze. Bila je to jedna od najlošijih mojih finalnih trka u kojoj su zlato osvojili Grci a srebro Italijani“.
Bronza na EP 2012. u Varezeu (Italija) sa Nenadom Beđikom
„Pred Vareze sam bio na velikoj raskrsnici. Ozbiljno sam razmišljao da posle ovog šampionata završim veslačku karijeru i da okrenem neku novu stranicu u životu. Iako mi je ovaj šampionat bio ne znam ni koje po redu veliko takmičenje bio sam pod neuobičajeno velikim stresom. Ipak, finalna trka je sve promenila. Kao i u Plovdivu, godinu dana ranije, start je bio izuzteno loš. Posle prvih 300 metara Beđik i ja smo bili poslednji ali kao da mi se u tom trenutku upalila lampica. U jednom momentu smo počeli da veslamo mnogo bolje. U drugu polovinu trke smo ušli kao peti ali smo nadljudskim naporima uspeli da osvojimo bronzu. Zlato je pripalo Holanđanima a srebro Špancima. Upravo ta trka i odlučnost koju smo obojica u njoj pokazali naterala me je da nastavim dalje i da počnem pripreme za još jednu sezonu“.
Zlato na EP 2013. u Sevilji (Španija) sa Nenadom Beđikom
„Otkako smo seli u čamac 2013. Beđik i ja smo napredovali iz dana u dan. Obojica smo osećali da pravimo velike korake i vrhunac dosadašnjeg rada desio se upravo u Sevilji. Obe trke, i kvalifikaciona i finalna, su najbolja naša zajednička izdanja od juna prošle godine kada smo prvi put zajedno seli u čamac. Gledao sam i analizirao snimke naših finala u Varezeu i Sevilji, a po svim segmentima kao da su veslala dva potpuno različita čamca. Veslanje smo podigli na mnogo viši nivo, i zaista, čamac ide toliko dobro da slobodno mogu da ga poredim sa onim u 2000. i 2001. kada smo Višacki i ja za dlaku ostali bez olimpijskog odličja u Sidneju 2000, a postali svetski viceprvaci u Lucernu godinu dana kasnije. Nadam se da nećemo na stati na ovome i da ćemo biti još bolji na najjačem takmičenju ove godine – Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji u avgustu“.
